VELJKO TOMOVIĆ – “SRCE U KOŠARCI, LEPTIR MAŠNE VAN TERENA!”

Mali broj Užičana zna ko stoji iza brenda VT mašne. Reč je o Veljku Tomoviću, jednom od najtalentovanijih mladih košarkaša, najboljem mladom sportisti Jugoslavije 2001. godine i MVP kadetskog prvenstva Evrope, a sada uspešnom dizajneru leptir mašni i diplomiranom ekonomisti.

Pre nego što si počeo da se baviš dizajnom bio si aktivni sportista. Kako je izgledao taj period tvog života? Postoji li neki poseban trenutak kojeg se rado setiš?

Moj razvojni put, košarkaška karijera je bila poprilično uspešna. Uvek sam šta god da radim u životu kao i u tome davao sto posto sebe. U jednom trenutku sam bio veoma uspešan, jedan od najboljih mladih sportista u Evropi, odnosno najbolji kadet i najbolji mladi sportista 2001. godine u izboru lista “Sport”. Bio sam potpuno posvećen, zadovoljan time što radim, ambiciozan i uvek sam tražio od sebe da budem najbolji, težio ka tome i naravno radio na tome.

Osvajanje kadetskog Evropskog prvenstva u Letoniji je bilo nešto što je najznačajnije u tim mlađim kategorijama jer smo se oko 3 godine zajedno spremali. To je bio neki moj san koji sam ja sanjao i pre prvenstva, da budemo prvaci i da na kraju budem izabran za najboljeg igrača, što se i desilo. Naravno, pre svega bilo je to jako lepo druženje, bili smo jedinstveni i dali smo sve od sebe. Sa 16 godina sam počeo da igram seniorsku košarku i to su neki trenutci koji su jako ostavili traga u mojoj karijeri, prva utakmica protiv seniora i to kadetsko Evropsko prvenstvo, kao i sve druge titule koje sam sa timom osvajao. Lepo je kad čovek sanja i radi na nečemu i na kraju u tome uspe.

Šta te motivisalo da počneš da se baviš dizajnom leptir mašni, koje nisu uobičajni deo muške garderobe?

Težio sam ka tome da budem lider i da budem predvodnik, jednostavno sam naučen i tako funkcionišem da se ne zadovoljavam nekim prosekom i težim da budem najbolji. Naravno za tako nešto je potrebna ozbiljna posvećenost, rad i želja koja će pomoći da se prevaziđu prepreke na tom putu. U neku ruku mogu da kažem da sam uspeo u tome, to je nešto od čega trenutno ne živim, ali svakako je satisfakcija i rado se sećam tih nekih košarkaških i sportskih dana. I jedna od najvećih satisfakcija za sve što sam radio kao mladi sportista je to što danas ostvareni evroligaški i NBA igrači protiv kojih sam igrao i sa kojima sam igrao, sa velikim poštovanjem se sećaju tih mlađih dana i govore kako sam bio uspešan. Lepo je setiti se toga, evocirati utiske ali svakako kao što sam rekao ja ne živim od toga, ali jednostavno lepo je setiti se i ne bežim od svoje prošlosti koja je bila hvala Bogu uspešna i lepa.

Kako si došao na ideju da praviš leptir mašne?

Tražio sam nešto drugačije, nisam ušao u posao sa mašnama sa nekim velikim biznis planovima, to je došlo na red pošto sam uvek voleo muške aksesoare, malo drugačiji način oblačenja, jednostavno one su došle “na red” sa obzirom da u Srbiji nisam mogao tada da nađem ni približno nešto onome što je mene zanimalo i kako sam ja to zamislio. Rešio sam da napravim par mašni za sebe, kako je bila dobra reakcija ljudi nakon toga sam shvatio da bi to moglo da bude nešto što bi mogao da ponudim drugim ljudima i hvala Bogu lepo se sve odvijalo. Pozitivan odjek se brzo raširio tako da su ljudi lepo reagovali i na kraju je to od nekog ličnog zadovoljstva i hobija postao posao.

Obzirom da si diplomirani ekonomista, koliko ti je to pomoglo u kreiranju sopstvenog biznisa? Kako su u početku ljudi oko tebe reagovali na tvoju odluku da dizajniraš leptir mašne?

Sigurno da svako školovanje može da se primeni u praksi i da pomogne na kraju u bilo kom poslu. Moja master teza bila je uticaj samog lidera na stvaranje i održavanje konkurentske prednosti, da direktno utiče i da se implementira na sam posao. Posao sa mašnama najbolje govori o tome i ono što sam u tome primenio jeste da sam na neki način uspeo da već 5 godina primenjujem održavanje i stvaranje same konkurentske prednosti, prepoznatljivom i kvalitetom izradom VT mašne.

Početak je bio kao i svaki početak težak s obzirom da sam to radio iz ljubavi i da mi je to bilo neko moje lično zadovoljstvo i hobi. Naravno nisam se obazirao na negativne komentare koji uvek postoje, to je nešto što je normalno, niti je moguće niti treba svakome da se svidi šta god da čovek radi. Ali treba da biti istrajan u svojoj ideji i želji, ako to radiš sa ljubavlju, pošteno i kvalitetno, neki plodovi rada će doći pre ili kasnije, kao što je meni tek posle nekih godinu i po dana rada.

Svakako je bilo dosta onako cuđenja, gledanja i odmeravanja, ali sve to nekako u Srbiji posle nekog perioda legne. Dosta tih ljudi koji su da kažem osuđivali su na kraju isto nosili mašne, neke šarene kombinacije, drugačije boje pantalona. Sve što je novo, drugačije, inovativno na neki način se malo teže prihvata ali nakon nekog vremena ljudi su počeli da shvataju samu moju ideju i kako mogu da se oblače, da to bude dovoljno interesantno, muževno a da ne bude previše šareno. To je simpatično jer ljudi teško prihvate neku promenu i drugačije stvari, ali kada prođe malo vreme onda shvate da to nešto što je itekako normalno i može da se iznese samo što nije nešto što se viđa svaki dan pa im je zato čudno.

Čime se rukovodiš pri izboru svoje odevne kombinacije, instinktom ili trenutnom modom? Da li mušterijama pomažeš pri odabiru oblika, vrste materijala i dezena mašne?

Nemam neki poseban način na koji biram svoju odevnu kombinaciju, jednostavno šta mi padne na pamet. Često se dešava da izaberem jedan odevni predmet tipa samo pantalone pa po njima uklopim ostale stvari. Neretko se dešava da ni sam ne znam kako sam došao na ideju da se obučem, pogotovo ako ima više boja ali to je nešto što ide onako spontano, često iznenadim i samog sebe. Dobre su reakcije ljudi, vole to što radim i dešava se da često mušterije mi daju skroz odrešene ruke što se tiče odevnih kombinacija, jednostavno me pitaju za savet, šta će nositi, uz to im pomažem oko odabira mašni. Oni kažu da ja izaberem šta će oni nositi bez daljih konsultacija sa njima što je lepo jer time pokazuju da imaju puno poverenje u to šta radim i kako radim.

Kako izgleda sam proces izrade jedne mašne?

Ono čime se vodim pri odabiru dezena jeste da kroz sam dezen i šaru mašne mogu da zamislim bar nekoliko kombinacija uz koje bi ona mogla da se nosi i na koji način bi mogla da upotpuni neku odevnu kombinaciju. Volim da pokrijem bukvalno skoro svačiji ukus, od nekih svedenih i mirnijih i elegantnijih varijanti preko šarenih i nekih malo jačeg kontrasta, da li je to kežual stajling ili nešto upečatljivo.

Sama izrada leptir mašne zavisi od modela, od tipa materijala, ima raznih metoda koje koristimo pri izradi da bi mašna imala svoj oblik, kvalitetan i čvrst i da bude proporcionalna, da odgovara mušteriji tako da sama izrada je već uobičajna po njoj smo i prepoznatljivi. Po samom kvalitetu se izdvajamo od ostalih nekih koji rade mašne, što u inostranstvu što u Srbiji. VT mašne su po tome prepoznatljive ne samo u zemlji nego i u susednim državama pa čak i u Evropi i Americi imaju uzorci VT mašni koje su proputovale ceo svet.

Veljkove mašne nose čak i bebe, kao i brojne poznate ličnosti iz sveta sporta (Novak Đoković), muzike, glume, novinarstva i mode.

Mašne možete pogledati i poručiti preko facebook stranice:

VT MAŠNE

Foto: Olja Stevanović

Napomena: Intervju iz 2016. godine

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.