NIKOLA KOVAČEVIĆ – “IZMEĐU ZEMLJE I NEBA!”

Nikola Kovačević, mladi sportista iz Banatskog Karađorđeva, momak koji se za neverovatno kratko vreme uspenje uz stožinu, godinama obara i sopstveni rekord, osvojio je brojne medalje, trenirao je džudo a pre par godina bio je prvak sveta u bodibildingu. Medalje koje je osvajao su najbolji pokazatelj upornosti i rada ovog mladog, veoma skromnog čoveka.

Snalažljiv si dečko, davno si napravio svoju kućnu teretanu, u kojoj imaš sve što ti je potrebno za treniranje. Kako izgleda tvoj trening?

Izgleda isto kao pre nema nekih promena jer su sve sprave iste.

Aktivno si trenirao džudo?

Sada trenutno ne treniram, džudo sam trenirao od 6-og razreda osnovne, trenirao sam ga do kraja treće godine srednje bio sam jako dobar ali eto nisam nastavio dalje. Posle se škola završila nisam mogao da putujem u grad da idem na treninge i prestao sam, onda se vratio nakon 6 godina, bio na par takmičenja, prošao sam dobro sa medeljom i sad sam opet stao. Nekako ne vidim budućnost i neki napredak u tome.

Lički višeboj je manifestacija na kojoj često učestvuješ. Za neko kratko vreme se uspenješ uz banderu. Kad si prvi put učestvovao na ovom takmičenju? Koji ti je rekord?

Po prvi put sam učestvovao 2008. godine na ličkom višeboju u Apatinu, tada nisam ništa osvojio, ali od 2009. godine nisam nikad izgubio. Pa rekord mi je na stožinu visine 7,5m popnem se za 4.03 sekunde, a na stožinu visine 6,5m popnem se za 3.44 sekunde.

Pre par godina si osvojio dva velika priznanja baveći se bodibildingom. Osvojio si drugo mesto na Republičkom takmičenju i postao svetski prvak u kategoriji do 75kg. Odakle ideja da se prijaviš na takmičenje? Kako izgledaju pripreme za takmičenje?

Slučajno sam se prijavio na to takmičenje, svi su mi govorili što ne ideš dobro izgledaš i ja tako jednom odlučim i prijavim se za neki klub iz Kikinde, jer ne možeš samostalno, i odem na državno budem drugi, i posle na svetsko i malo mi se posrećilo i budem prvi. Ispada sve lagano, tu priprema nije bilo nikakvih specijalnih malo sam vežbao kao i uvek sve jedem ne pazim na ishranu jednostavno sam takav. I eto bio sam prvi.

Biciklizmom se baviš iz hobija. Planiraš li možda profesionalno da se baviš?

Ne planiram, to vozim tako ponekad samo.

Nadimak ti je Džoki. Otkuda taj nadimak, ima li neko posebno značenje?

A nadimak mi je po tome što mog ćaleta svi znaju kao Džoki i onda je to prešlo na mene, moj ćale je kad je bio mlad jahao dobro konje i onda ga zvali džokej i jednom Džoki i ostao Džoki.

Vedrog si duha, komunikativan, aktivan sportista. Planiraš li možda manekenstvom da se baviš?

Nisam razmišljao o tome, ali možda i pokušam nekad videću još.

Imaš li neke planove za dalje u vezi sporta? Da preneseš  svoje znanje na mlađe generacije?

Pa pitaju me uglavnom mlađi, ja im pomognem koliko god mogu.

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.