Hadži Prodane Duše – “Energija, šarm i dobra muzika!”

Mladi, obrazovani, duhoviti, šarmantni, pre svega pozitivni momci, to su članovi benda Hadži Prodane Duše.

Rok sastav koji je osnovan krajem 2009. godine čine: Vojislav Lazić (vokal, gitara), Milan Jevtović (bas gitara), Vladimir Radović (gitara) i Stefan Nedeljković (bubnjevi).

Na njihovim svirkama atmosfera je odlična, publika ih voli, sa obe strane vlada specifična energija. Tekstovi njihovih pesama govore o raznim temama, o ljubavi, o životu, pričaju o događajima koji prate svakodnevni život ljudi. Momci koji imaju prepoznatljiv stil što ih i izdvaja od drugih bendova.

Koja je osnovna ideja benda Hadži Prodane Duše?

Milan: Moje mišljenje je uživanje u sviranju i pravljenju nečega sa svojim mnogo dobrim prijateljima. Nas trojica se znamo od srednje škole i iskreno ja ne znam da li bih mogao da radim sa bilo kojim drugim ljudima, na primer da me zovu iz nekog drugog benda uopšte mi ne bi bilo zanimljivo, jer ne bih se osećao ja kao ja, kao što se osećam zajedno u ovoj ekipi.

Vojislav: Optimistički i vedar duh, timski rad, posvećenost i samo rokenrol i sve što ide uz njega.

Vladimir: Ja bih rekao onako u duhu Era, jako i veselo pre svega. Jer nekako u svom čemeru od ovog vremena, ne samo u Srbiji već u celom svetu u kojem živimo ništa drugo ne može da te izbavi nego vedar duh.

Ko piše tekstove pesama, scenario za spotove? Kako birate lokacije za snimanje?

Milan: Tekstove pesama pišem ja. Svi tekstovi su zasnovani na istinitom događaju. Scenario radimo zajedno i kako zamislimo svaku scenu biramo lokaciju koju smatramo najpogodnijom za tu scenu.

U vašem spotu za pesmu “Vođa” pojavljuju se brojne poznate ličnosti iz našeg kraja i sa rok scene u Srbiji. Kako je došlo do saradnje sa njima?

Vojislav: Mi smo prvo sami napravili spisak ljudi koji bismo voleli da učestvuju u našem spotu, ali stvar je bila u tome što smo imali očekivanja da će možda pristati jedno ili dvoje i na kraju se desilo to da su pristali baš svi koje smo zvali.

Mnogi se pitaju da li tekst za pesmu “Vođa” ima političku konotaciju?

Vladimir: Pre svega tekst pesme “Vođa” je faustovskog karaktera, prilagodljiv svakom vremenskom dobu, svakoj konkretnoj situaciji u kojoj se čovek nađe, gde je prinuđen da zarad višeg cilja izgubi i ono malo duše koje ima. Tako da svako može da prepozna neku realnu životnu situaciju u toj pesmi. Praktično nismo usmereni ka jednoj konkretnoj situaciji kroz pesmu ali uviđamo dosta sličnosti sa realnim događajima.

Skoro je izašao spot za vašu novu pesmu “Dodir topline”. Na kraju samog spota ponuđen je i alternativni kraj, zbog čega?

Vladimir: Spot za pesmu je interaktivne prirode, mislimo da nije dovoljno pokriven taj interaktivni sektor kod nas u Srbiji, pa smo rešili da ponudimo gledaocima priliku da učestvuju u samom spotu. Moram da skrenem pažnju, da bi mogao da se vidi alternativni kraj mora da se gleda preko računara jer preko telefona ne postoji šansa. Spot smo radili par meseci, na više lokacija u Beogradu.

Nastupali ste na mnogim festivalima u Užicu, po gradovima u Srbiji, ljudi vole vašu muziku i prate vas, vaše svirke su pune pozitivne energije i to pokazuje što vas slušaju i van granica naše zemlje. Kakva je publika van Srbije, koja je na vas ostavila najveći utisak?

Milan: Jedan od najboljih nastupa bio je u Banjaluci. Ljudi tamo imaju tu kulturu slušanja, dosta drugačiju, na koju nismo navikli. U Banjaluci za razliku od drugih gradova, ljudi mnogo ranije dođu na svirku, zauzmu mesta, kupe piće i čekaju da svirka počne bez obzira na to ko nastupa. Učestvovali smo na Belgrade Demofestu gde smo po glasovima publike osvojili drugo mesto u finalu. Pored toga nastupali smo na Jelen Demofestu u Banjaluci (2013. i 2015. godine), Beer Festu, Lake Festu (CG), Fabula Festu (Lazarevac), Prnjavorstock-u (Prnjavor) i na memorijalnom koncertu u čast Ljubiše Golubovića, bubnjara benda "Baobab".

Kako je bilo na samom početku što se tiče atmosfere na svirkama, da li ima nešto što pamtite sa tih prvih nastupa?

Vojislav: Mi kada smo nastali krajem 2009. godine već početkom naredne godine smo imali svirke. Na jednoj od svirki je bila takva šutka da je jedan dečko polomio ključnu kost i završio u hitnoj pomoći.

Kako vidite muzičku scenu u Užicu? Kakva je perspektiva scene?

Vladimir: Scena postoji, sad u kojoj meri je ona razvijena ne mogu da kažem, ali volim da vidim da mladi ljudi rade, da imaju ideje, da se to razvija. Uslovi nisu najbolji ali bez obzira na to održavaju se i festivali. U decembru je bio prvi "Rock festival" sa užičkim rokenrol bendovima. Svake godine održava se humanitarni "Next festival", "Park fest", Moto skupovi, i u komšiluku na Zlatiboru festival "Hills Up". Podržava se koliko toliko taj lokalni karakter same scene. U Užicu može da se radi, ima dosta dobrih bendova.

Milan: Ima dosta bendova iz Užica sa potencijalom. Postoji dosta bendova koji su stariji a opet javnost ih zanemaruje, na primer imamo "Baobab" iz Arilja koji je mnogo kvalitetan bend, bend "Lude žene" koji su se posle dugo godina pauze vratili u igru ponovo. Imamo mlade bendove kao što je "Eastock" pred kojima budućnost tek predstoji, koji su izbacili svoj prvi singl. Tu su i bend "Volt Pop" i hardkorn bend "BRAT".

Poruka koju šalju ovi mladi momci je da treba raditi na sebi bez obzira da li će to što radite izazvati pozitivne ili negativne komentare. Bolje pokušati i videti šta će da se desi nego odustati. Treba verovati u sebe, uzdizati se u bilo kom pogledu kako bi prevazišli i ljude kojima se divite, a i sami sebe. Raditi na tome što želite i pokušajte da napravite nešto svoje i nešto bolje zbog vas samih jer nikad ne znate šta može da se desi.

Foto: Privatna arhiva sagovornika

Napomena: Intervju iz 2016. godine

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.