Eko Hostel “Republik” – “Od improvizacije do uspeha!”

Marko Ristovski, naš sugrađanin, vlasnik hostela, turistički vodič po zanimanju, ispričao nam je kako je došao na ideju da otvori prvi Eko hostel u ovom delu Evrope.

Kako se javila ideja za pokretanje sopstvenog biznisa? Kako je okolina reagovala na tvoju odluku da pokreneš privatni biznis?

Sama ideja javila se povratkom u Užice iz inostranstva, nakon određenog broja godina koje sam proveo van zemlje, odlučio sam da se vratim u svoj grad i da pokrenem nešto od čega ću da živim. Traženje posla ovde u Srbiji mi nije išlo baš najbolje od ruke, a iskreno nisam hteo da radim za neke male pare, želeo sam da radim nešto za sebe i da svoje znanje primenim upravo za ono za šta sam se školovao.

Uglavnom su svi govorili da sam ludak i šta će hostel Užicu i ko će doći u Užice, itd. Sad smo došli u situaciju da imamo oko 3.000 dolazaka godišnje, taj broj se polako povećava. Dosta stranaca dolazi i prepoznaje našu inicijativu, naš način da isprezentujemo okolinu, ono što Užice ima, vrednuju to, šire dalje vesti, šire dalje priču i jednostavno dolazi sve veći broj stranaca.

Zašto Eko hostel? Koji je bio tvoj cilj? Kako si se odlučio za ime “Republik”?

Iako nam je Zlatibor blizu Užice nije turističko mesto, nema dovoljan broj turista, ali ima veliki turistički potencijal koji je neiskorišćen. Tako da sam odlučio da otvorim smeštajni kapacitet i delimično rešim problem smeštaja u gradu, barem što se tiče mlađe populacije.

Meni je cilj bio da radim sa mladim ljudima koji putuju po svetu. Sa svojim prijateljem podelio sam tu ideju i rešili smo da otvorimo prvi Eko hostel u Srbiji, po nečemu da se izdvojimo od ostalih hostela.

Kada smo birali ime hostela odlučili smo da sačuvamo taj duh Užičke Republike pošto smo hostel krenuli da pravimo onako partizanski bez sredstava, iz neke teške ekonomske situacije ipak smo rešili da ga otvorimo. Kao što je bila improvizacija Užičke Republike tako je bila improvizacija otvaranja hostela. Hostel je dobio ime "Republik" zato što prati temu Užičke Republike, a sam hostel ima za cilj da postane energetski nezavisan kao što je Užička Republika bila nezavisna 1941. godine.

Ceo hostel prati temu Užičke Republike ali i sve je od recikliranih materijala. Kako si uspeo da realizuješ sve, kada je hostel počeo sa radom? Kako sada izgleda sve to?

Hostel je počeo sa radom u avgustu 2013. godine, već ulazimo u treću godinu poslovanja. Apsolutno ceo enterijer izrađen je od recikliranih materijala, to su euro palete, razni vojni ormarići, šlemovi, sa vojnog otpada. U hostelu se koriste obnovljivi izvori energije, u našem slučaju solarni paneli za zagrevanje vode bojlera kapaciteta 300l.

U Srbiji je vrlo skupo koristiti obnovljive izvore energije i nije isplativo. Ukoliko to nije neka subvencija rok otplate tih uređaja koji se koriste za obnovljive izvore energije je jako dug i nije isplativ ali hvala Bogu da postoje subvencije i grantovi. Kapacitet hostela je 30 kreveta.

Sada sve to dolazi na malo viši nivo, ali u tom momentu bila je nerealna priča da se napravi, ali smo ipak uspeli. Sada je stabilan posao, imamo stalni izvor primanja.

Ko su bili prvi gosti hostela? Da li možeš ispričati neku zanimljivu priču tokom boravka nekog od gostiju?

Prvi gosti koji su ušli u hostel 23.08.2013. godine kada je u hostel otprilike u isto vreme stigla i posteljina iz fabrike, još nismo stavili posteljinu na krevete, gosti su ušli. Bio je to bračni par iz Nemačke, inženjer i stjuardesa. Oni su planirali da prenoće jednu noć i da nastave putovanje za Crnu Goru, da dole provedu godišnji odmor, međutim toliko im se svidelo tu kod nas u hostelu, svidelo im se Užice, tako da su odlučili da svoj godišnji odmor provedu u Užicu, tačnije 21 dan. To je za nas bio dokaz da je to što radimo stvarno kvalitetno i da je veliki potencijal toga što mi radimo. U tom momentu to je bio sam početak, jednostavno ti gosti su nam dali vetar u leđa da nastavimo da radimo to što smo počeli.

Jedan od zanimljivijih gostiju koji je bio među prvih deset gostiju, bio je jedan japanac koji je biciklom putovao od Mostara do Sarajeva, onda od Sarajeva ovde do Užica. To je bila neka najobičnija bicikla koju je on kupio u Mostaru za nekih 20-30 eura. Kada je dolazio iz pravca Bosne uhvatila ga je oluja i pljusak, tako da je sav mokar došao u Užice i tražio je prenoćište u Užicu. Dva studenta su ga odveli ovde do hostela, njemu se toliko smučila bicikla da je on poklonio tim studentima i ovde ostao kod nas 10 dana. Bilo mu je neobično što su tada u Slobodu igrali dva japanca. Njemu je bilo interesantno da u jednom malom gradu kao što je Užice igraju, tako da smo ga vodili na večeru da se upozna sa njima.

Hostel je dobitnik nagrade za najbolju Zelenu ideju. Učestvuješ li na sajmovima?

Dobili smo nagradu kao najbolja Zelena ideja u 2013. godini, između 109 projekata "Eko Hostel Republik" je uzeo nagradu od 8.000 dolara, čiji su donatori bili Erste banka i "Rokfeler" fondacija. Redovno predstavljamo hostel na svim sajmovima, ukoliko smo u mogućnosti nekog pošaljemo ili ja lično idem, ali uglavnom prisutni smo i trudimo se da budemo prisutni na svakoj takvoj manifestaciji.

Šta bi ti poručio mladima koji žele da pokrenu sopstveni biznis?

Poručio bi im da veruju u svoje ideje, rizika ima ali treba biti istrajan!

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.