MAJA PANTOVIĆ – “Veselim bojama kroz svet mašte!”

Maja Pantović, mlada umetnica iz Čačka, grafički dizajner, slikanjem na platnu pokazuje ljubav koju neguje prema umetnosti. Inspiraciju nalazi u neobičnim motivima u kombinaciji raznih boja. Sve je krenulo sasvim slučajno i vremenom se pretvorilo u ozbiljan posao ali pre svega veliko zadovoljstvo.

Naziv tvog brenda ima neobično ime “Gufo“, gufo na italijanskom znači sova. Da li te inspirišu sove pa zbog toga? Kako je nastao Gufo Wear?

Da, upravo to što si napomenula, obožavam sove one su tako posebna i neobična stvorenja i kada sam prevela na italijanski jako mi se dopala reč "gufo". Nekako je upečatljiva neobična i poprilično zvučna.

Gufo Wear je nastao potpuno spontano nakon završetka jedne batik radionice koju sam pohađala. Tu se rodila ideja da oslikam i napravim prvu bluzu. Onda je priča krenula da se širi. I evo nakon nekih 7,8 godina i dalje traje.

Tehnika koju primenjuješ u svom radu je indonežanska tehnika “batik“. Šta predstavlja ta vrsta tehnike, zbog čega si se opredelila baš za nju?

Na poziv prijateljica sa kojima sam osnovala udruženje “Putokaz” krenula sam na batik radionicu koju je vodila jedna mlada slikarka iz Novog Sada. Kada smo naučili primenu voska/parafina na svili uz bojenje bojama za tekstil ja sam bila oduševljena rezultatom. Dopao mi se taj moment iščekivanja i nestrpljenja kako će to ispasti jer se u samom procesu slikanja voskom nakon nanošenja čeka 24h da bi se isti skinuo i tek tada vidite efekat svog rada. Tada sam oslikala prvu maramu. Nakon nekoliko dana ja sam shvatila da ja ne mogu toliko da čekam jako sam nestrpljiva i rešila sam da izbacim vosak iz primene. Prešla sam samo na rad sa bojom. Tu je krenulo eksperimentisanje i istraživanje u samom načinu rada. S obzirom da mi majka živi u Londonu onda sam krenula u potragu za raznim vrstama boja za tekstil koje mi je ona sve češće i češće počela slati. Sada se ponekad vratim batiku naravno ukoliko to mušterija poželi. Moj rad je sada baziran isključivo na svim vrstama boja za tekstil i nastojim da uvek primenim nešto novo.

Svaki tvoj komad je unikat, koristiš razne motive prirode, životinja, cveća, razne motive iz svakodnevnog života a pritom zadržavaš svoj stil da dominiraju vesele boje. Tu su i tradicionalni motivi, radila si i venčanice, tvoje unikate nose bebe, osobe svih uzrasta. Kako izgleda proces izrade jednog komada? Kada bi mogla da izdvojiš neki od brojnih unikata, koji komad bi to bio?

To je jedan od mnogih razloga zašto obožavam svoj posao. Ne postoje granice jednostavno mogu napraviti komad za bilo koji uzrast. Što se tiče samih motiva boja i slično nekad ne mogu uticati na odabir istih jer poštujem želje i ideje svojih mušterija. Trudim se da dam svoje predloge i ideje ali ne insistiram da me uvek poslušaju ipak je svaka osoba posebna i svako ima neki svoj lični pečat. Ipak se može prepoznati taj moj stil koji se trudim da negujem i jako sam srećna kada čujem od ljudi komentare tipa “Ovo je sigurno Gufo Wear haljina!”. To mi zaista govori da sam uspela u tome. Ako me pitaš šta ja najviše volim da crtam onda su to definitivno životinje!

Proces kreće sa jednom dužom konverzacijom sa mušterijom. Nekada delujem kao detektiv, zaista sam jako radoznala i želim da što više saznam o osobi za koju pravim komad kako bih uspela da napravim nešto što nju zapravo predstavlja i iza čega ona stoji. Po dogovoru se nekad uradi skica/kroki samog komada sa crtežom kako bi ona imala predstavu i uvid u to kako će to izgledati na kraju. Uzimaju se mere. Onda nastupa moja šnajderka koja mi po zadatim merama priprema šnit komada koji ću oslikavati. Zatim ja krećem sa mojim delom rada oslikavam komad nekad dan nekad 10 sve zavisi od komada. Posle se boja suši nekoliko dana, fiksira i prosleđuje na šivenje. Tada stiže mušterija na probu. U međuvremenu svi očekuju fotografiju mada ja iskreno ne volim da ih šaljem jer je u 99% slučajeva potpuno drugačije uživo. Pošto se u mom studiju nalaze i gotovi komadi, mušterije pronađu komad koji im idealno pristaje. Mogu izdvojiti jednu jaknu sa likom lava ona mi je nekako draga jer je bila prvi komad koji sam oslikavala i pripremala za prodaju u Londonu. Izdvojila bih i jednu matursku haljinu rađenu u batiku njena izrada je trajala skoro 2 meseca i devojka je neverovatno iznosila i na nju sam baš ponosna.

Jedna si od osnivača umetničkog udruženja “Putokaz“ iz Čačka, pobedili ste kao udruženje na konkursu “Ideja za bolje sutra“. Kako je došlo do osnivanja udruženja i učešća na konkursu? Reci mi nešto o tome.

Moja draga prijateljica Jasminka nas je prijavila na taj konkurs. Ona i Slađana su svašta nešto šile, heklale, plele i ja sam sa njima povremeno radila malo hekleraj ali zapravo najviše slikala. Tu smo spremile neke predloge i jedan biznis plan za konkurs i na naše oduševljenje osvojili nagradu sa kojom je polako krenula priča sa udruženjem. Kako je priča tekla posao se širio. Ja sam rešila da napustim prethodni posao i da se potpuno posvetim građenju svog brenda. Usled širenja morali smo fizički da se podelimo tako da su one prešle u jedan lokal koje je zapravo prodajno mesto svih tih zanimljivih stvari. Ja sam u aprilu otvorila modni studio, tako da smo napravile zasebne priče ali se i dalje držimo zajedno, uvek gledamo da pomognemo jedna drugoj. One su napravile veliki uspeh sa stranim tržištem i jako sam ponosna na njih.

Tvoju ideju podržao je modni kreator Đorđe Tamburić autor brenda “George Styler“. Na njegovim kreacijama su na reviji bili tvoji crteži. Revija je bila u Londonu u okviru nedelje mode. Koliko ti je to pomoglo u poslu? Ispričaj mi nešto o tome.

Đorđe se pojavio kod nas u udruženju nakon jednog članka koje je objavio Politikin magazin gde je uopšte saznao za nas. Shvatio je da nas tri možemo da mu pomognemo pri izradi komada za tamošnju reviju. To je bio jako zanimljiv i uzbudljiv projekat. Bilo je svega i oslikavanja i veza, pletenja, heklanja, raznih dodataka. Veoma smo bile ponosne na reakcije koje je izazvala ta revija.

Da li imaš još neko interesovanje ili hobi?

Teško pitanje. Pored slikanja ne znam kako ali uspevam i da povremeno nešto sašijem, isheklam, vezem i slično. Kada je u pitanju ručni rad sve me zanima! Zaluđenik sam za putovanjima to je nešto što me najviše inspiriše, kontakt sa prirodom, novim mestima budi inspiracije. Sa mojom porodicom jako često organizujem raznorazne aktivnosti i tako svaki vikend pobegnemo negde zajedno.

Šta misliš kako se snalaze mladi umetnici u današnje vreme? Da li je moguće biti svoj i opstati u tome? Neki savet za mlade umetnike?

Jedini savet koji mogu dati je budite uporni! Mene upornost drži sve ove godine. Postavljanje ciljeva i rad iz čiste ljubavi a ne samo namera da se stekne novac i postane slavan. Ne bih o umetnosti u našoj zemlji, suludo je pričati o tome, mi smo zaista neverovatno podneblje. Toliko mladih sposobnih, kreativnih ljudi koji su ipak uspeh postigli tamo negde u nekim drugim zemljama, jer su njihovi kvaliteti ovde neprimećeni i zanemareni. Ipak, to nije razlog da se umetnici i dalje ne trude i bore.

Tvoji planovi u narednom periodu, neka nova kolekcija, revija, saradnja?

Uh, moji planovi, dugačak je to spisak! Sažeću par. Trenutno sam se posvetila izradi venčanica. Tu pokušavam da napravim neku malu revoluciju bežanje od stereotipa belih haljina za venčanje punih čipke i cirkona. Želim da napravim posebne haljine za one koje su smele i spremne da ponesu nešto drugačije. Pored toga radim dosta i na enterijeru (pripremam jedan kafić, oslikavam zavese, stolice). Potpisala sam ugovor za saradnju sa "US Fashion Source" iz Londona tako da se moji komadi sada mogu kupiti i u Londonu. Plan mi je da se priča proširi i na druga tržišta, ali polako idem korak po korak. Trenutno je u pripremi jedna zanimljiva zimska kolekcija gde ću u saradnji sa jednom divnom Nevenom ("Štrikaonica Nena") izrađivati komade od pletene trikotaže u kombinaciji sa oslikavanjem tekstila. Nadam se da će prvi komadi biti gotovi krajem oktobra.

Unikate brenda "Gufo Wear" možete pogledati na zvaničnoj facebook stranici:
GUFO WEAR

I u modnom studiju u Čačku u ulici Solunska 9.

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.