PARKUR - “IGRA BEZ GRANICA!”

Šta je parkur i gde je nastao? - Marko Šuljagić, naš sugrađanin i student nam je na jedinstven način približio ovu veštinu.

Parkur je veština koja je nastala krajem prošlog veka u Francuskoj, od strane Davida Bellea.

Sama reč “parkour” i osnovna definicija parkura na francuskom jeziku znači “prevazići prepreku“ od tačke A do tačke B za što kraće vreme, što se danas slabo praktikuje.

Ovde nije reč o sportu nego o veštini, zbog toga što nema definisana pravila. U ovoj veštini nema takmičenja, niti nadmetanja sa drugima, već čovek “gura“ sam sebe da pređe određenu prepreku koja je pred njim.

Parkur pruža slobodnu volju, kreativnost i razvijanje psihičke i fizičke snage i dostupan je svima.

Čovek koji praktikuje parkur naziva se “trejser“.

U filmovima i na internetu reklamira se na takav način da ljudima ostavlja pogrešan utisak. Karakterišu ga kao ekstreman sport, što zapravo nije tako.

Koliko dugo se baviš parkurom?

Za parkur sam saznao pre 6 godina od drugara koji mi je pokazao snimke na internetu. U početku je sve to bilo igra i nisam shvatao ozbiljno, dok se nisam povezao sa ostalim trejserima iz Srbije. Zadnjih 5 godina trudim se da aktivno treniram i da zainteresujem mlade u našem gradu. Trudim se da im pomognem, da ih uputim na najbolji način u skladu sa mojim znanjem i mogućnostima.

Koliko vas ima u Užicu koji praktikujete parkur?

Kao u većini gradova u Srbiji ni kod nas nije veliki broj zainteresovanih ljudi za parkur. U ovom trenutku nas ima osmorica: Đorđe Obradović, Miloš Vitezović, Sreten Vitezović, Zvonko Jablanović i ja aktivno treniramo, dok ostala trojica mlađih članova ne shvataju treninge toliko ozbiljno.

Pomenuo bih našu sugrađanku Aleksandru Domanović, studentkinju DIF-a u Beogradu, koja je trenirala aktivno sa nama.

Koliko godina ima najmlađi a koliko najstariji?

Najmlađi član je Viktor (14 godina), a najstariji je Miloš (25 godina).

Gde i kako trenirate?

Većina ljudi nas uvek pita gde treniramo, jer misle da nema uslova za to u našem gradu, ali to uopšte nije tačno jer se parkur može praktikovati na mnogo mesta u gradu. Parkur je skup atletike, gimnastike, vežbi snage tela, psihe i ravnoteže, tako da se može raditi ravnoteža na šipci, skok sa šipke na šipku, penjanje uz zid, preskoci preko prepreka, treninga snage i mnogo toga što čini parkur. Trening nema neko ograničeno vreme, u zavisnosti od našeg raspoloženja i koliko smo odmorni tog dana.

Kakvu opremu zahteva parkur?

Parkur ne zahteva skupu opremu, dovoljne su patike, trenerka, majica, dukserica, čak je poželjno trenirati bos, ukoliko to neko želi i u skladu sa godišnjim dobom.

Kako okoline reaguje na to čime se bavite­?

Mali broj ljudi zna o čemu se radi i uglavnom reaguju pozitivno, ali naravno nađe se poneko ko će nas osuditi ili oterati sa mesta na kojem treniramo. Ne obraćamo toliko pažnju na to ali se trudimo da ne smetamo nikome.

Parkur u Srbiji zadržava pravi duh te veštine na čelu sa Bogdanom Cvetkovićem koji je pokretač parkura u našoj zemlji.

Reci nam tvoju poruku za kraj?

Trejsera vidim kao osobu koja je moralna i koja drži do pravih vrednosti.

Zahvalio bi se udruženju "Parkur Srbija" što nam je omogućilo da organizujemo radionicu u našem gradu prošle godine u martu.

Zainteresovani mogu da nas kontaktiraju na našoj facebook grupi “Паркур Ужице”.

Foto: Privatna arhiva sagovornika

Napomena: Intervju iz 2016. godine

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.