ALEKSANDAR NIKOLIĆ – “Ljubav prema skejtu je osnova njegove kreativnosti!”

Aleksandar Nikolić, kreativan momak iz Kragujevca, veliku ljubav prema skejtboardu i umetnosti spojio je svojim brendom “Sk8rings“. Kada je prestao da vozi skejtboard odlučio je da starim skejtovima na kreativan način produži život.

Skejt si vozio dugo. Kako je izgledao taj period tvog života? Da li sada voziš?

Skejtboard sam vozio od 1998. godine aktivno sve do 2010. godine. Nakon toga samo povremeno. Trenutno ne vozim zbog obaveza, posao, kuća, porodica, itd. Praktično počeo sam da vozim skejtboard na početku srednje škole i dosta trikova naučio u prvih 4, 5 godina. Bilo je to jedno bezbrižno vreme za nas klince u kraju jer smo mislili samo kako ćemo da se vozimo, kako uraditi neki trik, kako nabaviti dobre daske. Onda je počela i nabavka skejt filmova na VHS kasetama. To su bile senzacije, nabavimo film posle godinu, dve od izlaska i onda odemo kod jednog od naših odgledamo film po nekoliko puta uzastopno. Pa onda idemo na vožnju i učimo trikove koje smo videli na filmu. I tako u krug skoro svaki dan. Retka su tad bila takmičenja, skejt scena je bila mala. Opremu smo nabavljali u Beogradu kod Paje ili kasnije u nekim šopovima. Znalo se otprilike i koliko trikova može neko da uradi, ko je mogao najviše da preskoči skejtova. Bilo je nas nekoliko iz mog naselja i nekoliko ljudi iz centra grada. Svi smo se vozili zajedno. Pravili smo sprave za vožnju sami pošto skejt park nismo imali, a nemamo ga ni danas. U Kragujevcu najbolje mesto za vožnju u gradu je bilo u centru kod hotela “Kragujevac”. Danas je to mesto nažalost uništeno.

Iz ljubavi prema skejtu nastao je tvoj brend, neobičnog naziva „Sk8rings“. Šta si prvo napravio?

Pa da nakon toliko godina vožnje imao sam neke stare polomljene daske. Video sam ideju da mogu da pravim prstenje od tih dasaka i tako je krenulo. Naziv “Sk8rings” je na engleskom, sk8-skejt i rings-prstenje. U suštini pošto sam prodavao već prstenje i van Srbije razmišljao sam kako da se zove brend i eto naziva “Sk8rings”. Prvo sam znači pravio prstenje, a posle toga sam krenuo na narukvice, minđuše i ogrlice.

Kako izgleda proces obrade, reciklaže jednog starog skejta do konačnog rezultata?

Proces kreće od skidanja šmirgle sa starog skejta. To je u nekim slučajevima baš težak posao jer šmirgla neće da se odlepi lako sa daske. Nakon toga sečem dasku na one delove koji su mi potrebni za dalju obradu. Ima i delova skejta koji ne mogu da se iskoriste pa moram da ih bacim.

Koliko je teško naći potreban materijal, koje drvo je u pitanju?

Daske nalazim svuda po Srbiji od ljudi koji voze. Nekad mi ljudi sami nude daske, a neki put ja moram da istražujem i pitam redom ko šta ima, koliko komada, stanje, slike, itd. Drvo za skejtboard daske je kanadski javor, vrlo elastično ali sa velikom tvrdoćom. Daska se radi iz 7 slojeva, od kojih su neki u bojama. Drvo retko raste u Evropi, većinom raste u Severnoj Americi.

Pored nakita tu su i naočare, šnale, lepi unikatni komadi. Sve što radiš je neobično, ali kako si napravio gitaru, sigurno nije bilo lako?

Naočare predstavljaju jedan od poslednjih proizvoda koji je izazvao veliku senzaciju i promociju brenda van granica Srbije. Svaki par naočara predstavlja unikat jer svaka daska ima različite slojeve u boji i različite grafike na dasci. Pored naočara još radim maske za mobilne telefone, razne kućne aksesoare, i od skoro dečije igračke. Za električnu gitaru mi je trebalo dosta vremena. Telo gitare sam pravio celo novo od lipe i onda prelepio preko njega parčiće skejtboard dasaka. Vrat gitare je uzet od jedne druge električne gitare kao i elektronika. Gitara zvuči odlično i izgleda fenomenalno uživo.

Skoro 10 godina od nastanka “Sk8rings“ brenda. Da li si razmišljao da otvoriš skejt šop, pošto si prodavao u inostranstvu svoje komade?

Sk8rings brend je praktično počeo 2008. godine. Što se tiče nekog širenja posla, u planu je možda otvaranje radnje kod nas na proleće. Što se tiče prodaje za inostranstvo imam prodaju na Etsy sajtu i planiram možda širenje na područje Italije i Nemačke.

Planiraš li možda još neku novinu u svojoj bogatoj kolekciji unikata?

Najnoviji proizvod su dečije igračke automobili od skejt dasaka. Naravno stalno gleda da imam nove proizvode. Od skoro se ljudi dosta interesuju za dioptrijske naočare koje mogu da budu veoma aktuelne i po ceni i po kvalitetu.

Šta misliš o da li je dovoljno cenjen ručni rad u današnje vreme?

Konkretno u Srbiji ručni rad je cenjen kod veoma malog broja ljudi. Kad izlažem na sajmovima ručnih radova u Beogradu, Novom Sadu ima ljudi koji dolaze i spremni su da izdvoje novac za ručne radove. U Kragujevcu je dosta slabija situacija i ljudi nemaju dovoljno interesovanja za nove ideje.

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.