BEND EASTOCK – “I TAMO DALEKO SE ČUJE NJIHOV GLAS!“

Sve je počelo 2015. godine sticajem okolnosti svirali su zajedno jednu svirku posle koje su odlučili da osnuju bend. Mladi, puni energije, obrazovani i talentovani momci nastupali su kao predgrupa velikih imena kao što su: Van Gog, Električni Orgazam, Hladno Pivo, Goblini, Rambo Amadeus...

Njihove autorske pesme “Zidovi” i “Novi početak” bile su na MTV-ju, momci trenutno vredno rade na svom prvom albumu, koji će publika premijerno čuti na njihovoj promociji 28. oktobra u Gradskom kulturnom centru u Užicu.

Rok sastav čine: Nemanja Valjarević (glavni vokal), Lazar Gavrilović (gitara, prateći vokal), Marko Gavrilović (bas gitara, prateći vokal), Srbislav Savić (bubnjevi).

Otkud ideja da se skupite, većina je iz Višegrada a ti si jedini odavde?

Nemanja: Oni su iz Višegrada došli ja mislim pre par godina, ja sam tada svirao u “Revoluciji“ tada staroj, kada sam imao jednu tonsku probu onda je naišao Marko basista video moju gitaru i prišao mi, tada sam svirao sa drugaricom Suzanom, bio je tu klavir, krenuo sam da sviram on uhvati tercu peva mi bek vokal, tu se upoznasmo, onda je on došao sa nekim društvom uveče na svirku. Bile su 2014. godine poplave, tada su bile humaniterne svirke po gradu, onda smo se mi okupili i tada smo imali prvu svirku u sadašnjem sastavu i Suzana je bila to veče.

Godinu dana kasnije trebao sam sa drugarima da imam svirku, oni su otkazali i onda smo to veče svirali zajedno u “Dangubi“ i posle nje smo osnovali bend. Marko i Lazar braća blizanci su učili osnovnu i srednju sa Srbom, sreća je to što smo se nekako odmah na prvu skontali brzo uklopili, a Lazar je dao predlog za ime benda da se zove “Istok” (Eastock). Ne bih mogao da zamisli sebe sa nekim drugim ljudima niti da iko zameni bilo kojeg člana bend, nigde nije idealno ali mi smo ekipa.

Prvi festival na kojem ste svirali? Ima li neki festival gde bi baš voleli da učestvujete?

Nemanja: Prvi festival na kojem smo svirali je bio Lim fest u Priboju avgust 2015. godine bilo je genijalno, i na Užičkoj Rock sceni krajem godine. Posle smo krenuli da pravimo autorske pesme, onda smo snimili 2016. pesmu “Dan”, te godine smo svirali u Banjaluci u pabu “Pecham” tu smo bili drugi, pa na Čačanskoj gitarijadi smo pobedili, na Next festivalu nastupali smo prošle i ove godine, na Hills Up festivalu takođe, imali smo dosta nastupa.

Ove godine u Rudom Srbo je dobio nagradu za najboljeg bubnjara. Jedan od dražih festivala na kojem smo nastupali je u Subotici Festival Omladine, super organizacija. Voleli bi da učestvujemo na OK festu na Tjentištu.

Dva spota su bila na MTV-ju. Kako ste došli na tu ideju?

Nemanja: Bio je spot “Zidovi” i nova pesma “Novi početak”, poslali smo mejl, mislim da se nova pesma malo digla iznad ovih starijih jer je pevljiva, lako je pamte ljudi, na prvo slušanje ljudi zapamte. U Bijelom Polju i Kruševcu vole tu pesmu. Moramo još dosta pesama da izbacimo, dosta da prođemo.

Hoću samo da napomenem od starta našeg benda, od kada postojimo bend je oduvek brojao pet članova, nas četvorica i naš drugar Stefan Tošović on nam je dosta pomogao, oduvek smo ga smatrali članom našeg benda i naše ekipe, sve što je trebalo on nam je stvarno pomogao, on radi taj tehnički deo i pomaže nam oko promocije.

Uskoro izlazi vaš album prvenac, kada očekujemo premijeru?

Nemanja: Sa snimanjem pesama krećemo 15. septembra, album će sadržati 10 pesama. Koncertna promocija će se održati 28. oktobra u GKC-u u Užicu, karte za koncert će se naći u prodaji krajem septembra i ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da dođu.

Nastupali ste kao predgrupa Van Gogu, kako je bilo?

Nemanja: Biti predgrupa Van Gogu samo po sebi je sjajan osećaj. Svirati pred 5-6 hiljada ljudi je sigurno najbolji osećaj do sada. Celi taj festival koji se zove “Priča” je sjajno organizovan i ovom prilikom zahvaljujemo se organizatorima na ukazanom poverenju, bendu Van Gog, voditelju Dejanu Cukiću. Sjajno i nezaboravno iskustvo.

Vama su sve pesme na srpskom, misliš li da treba pevati samo na svom maternjem jeziku?

Nemanja: Neki kažu da je bolje pevati na engleskom automatski ti je veći auditorijum, a ja mislim da je baš to loše u suštini, jer da se izađe na neko strano tržište treba mnogo više novca onda je mnogo veća konkurencija. Ne znam ni jedan naš bend da je da kažeš nešto uspeo a da je pevao na engleskom, ali opet pevaš ovako i na Balkanu te svi razumeju. Teško je napraviti pesmu da se svidi ljudima.

Sa kim bi voleli da imate koncert?

Nemanja: Sa našim drugarima bendom “Hadži Prodane Duše” voleli bi da imamo zajednički koncert.

Tehnička podrška, snimanje pesama, aranžmani, kako se snalazite?

Nemanja: Želim da pomenem Bojana Borisavljevića Francuza, čovek koji se trudi da pomogne, svima izlazi u susret. U globalu najbitnije je šta god da radiš da te ljudi ne sputavaju jer ima dosta prepreka.

Da li imate neke “uzore” na koje se ugledate?

Nemanja: Bend Van Gog nam je uzor.

Šta bi poručili  novim generacijama, mladima koji žele da osnuju bend?

Nemanja: Na osnovu ovog malo što smo prošli samo neka se drže zajedno da budu ekipa, sve ostalo dođe samo od sebe.

Sve informacije vezane za bend i Eastock možete pratiti na njihovoj oficijalnoj stranici i youtube kanalu:

Facebook: Eastock – Исток

https://www.facebook.com/Eastock/?fref=ts

Youtube: Eastock

https://www.youtube.com/channel/UCBrvRG31VLGBx161Lr_k3QA

Foto: Privatna arhiva sagovornika

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i bilo kom drugom obliku.

NEMANJA GUZIJAN – “ANĐEOSKI GLAS!”

Nemanja Guzijan, mladi umetnik iz Apatina, momak koji pleni pozitivnom energijom i svojim božanstvenim glasom. Kao mali počeo je da igra folklor, u međuvremenu se rodila ljubav prema etno pevanju, diplomirao je u školi za tradicionalno pevanje Bojane Nikolić. U slobodno vreme voli da kuva, obožava životinje, voli prirodu i dobre ljude.

Koliko je danas teško biti svoj?

Nije teško. Imaš mogućnost i priliku da se pokažeš i daš najbolje od sebe. A do ljudi je hoće li staviti masku ili biti svoji, ja uvek biram ovo drugo!

Privatno slušaš metal ali nisi isključiv po pitanju muzike. Šta te je privuklo da počneš da se baviš etno pevanjem?

Slušam sve što mi se sviđa. Od metala do kvalitetne narodne muzike (obožavam Silvanu). A izvorna muzika je nešto što teče mojim venama i na čiji svaki ton moje telo i duh reaguje. To je ljubav i put ne samo izbor muzike.

Aktivno se baviš folklorom, imaš svoj sastav “Neven”. Reci mi nešto o tome?

Sada trenutno ne igram folklor ali sam igrao 17 godina. Sastav “Neven” je pevačka grupa iz Apatina koja se bavi negovanjem i očuvanjem naše tradicionalne muzike. Sastav čini 5 divnih plavuša, koje trenutno rade same bez moje pomoći i ide im super! Ali svakako imaju ogromnu podršku za sve i naravno kad kod sam u Apatinu obavezno zapevamo zajedno.

Svestran si umetnik, osim što se baviš pevanjem i stvaranjem pesama sviraš nekoliko instrumenata, šta te najviše ispunjava kao umetnika?

Tako je, sviram i volim da sviram ali samo za svoju dušu, kad god imam priliku. Obožavam bubanj, i to je nešto gde mogu u potpunosti da ispraznim svoju energiju a istovremeno i uživam. Najviše me ispunjava osmišljavanje kostima, spotova, nastupa i naravno kada pišem to je divno. Ali u poslednje vreme slabije, valjda imam drugih stvari o kojima razmišljam i trenutno manjak inspiracije.

Imaš prepoznatljiv stil odevanja, gotika je povezana na neki način sa ovim stilom pevanja. Da li sam kreiraš svoje unikatne kostime?

Apsolutno, itekako je povezana. Ali kada zađeš malo dublje i sagledaš sa umetničke strane, naša muzika je tužna mistična i mračna baš kao i svi moji gotik kostimi. Sam smišljam svaki kostim i svaki detalj a šije mi tetka Svetlana.

Tvoja prva autorska pesma “Zamrače se beli dvori“ je jedna prelepa pesma, kako je nastala?

To je druga pesma, zapravo prva sa muzikom. Prva pesma koju sam napisao bila je Acapella. Veoma sam ponosan na pesmu “Zamrače se beli dvori”. Ona je sama spontano izašla iz mene jednog popodneva kada sam se vraćao iz Novog Sada u vozu, video sam crnu pticu kako je poletela iz njive u oblake i tako je sve nastalo.

Skoro si imao svoj prvi koncert u Beogradu, kakvi su utisci?

Divno, bilo je super! Koncert je bio održan u Manakovoj kući. Cela bašta te kuće bila je popunjena, a ono što je meni najdraže jeste da oko te kuće na stepeništu sakupilo se oko 20 momaka i devojaka koji su pevali sa mnom i svim srcem me podržali sa tribina. Divan osećaj i divno veče!

Za kraj mi reci kakvo iskustvo nosiš iz takmičenja “Ja imam talenat”?

Lepo iskustvo, lepa reklama, upoznao sam dosta ljudi, lepo druženje, dobra saradnja, trenutno sarađujem sa Alice in WonderBand.

Foto:Privatna arhiva sagovornika

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.