Dragan Bajkanović, sportista iz Beograda, personalni
trener fitnesa, borilačkih veština i preživljavanja u prirodi, kaskader, glumac
i koreograf scenskog borenja. U sportu je od detinjstva, uživa u radu sa decom
a i u kuvanju što se može videti u njegovoj emisiji “Fit Food” u kojoj svojim
savetima pokazuje kako pravilno trenirati i na pravi način prilagoditi treningu
određenu ishranu, pravi sportista u svakom smislu te reči.
Koliko dugo si profesionalni MMA borac? Koji
su tvoji najveći uspesi?
Ja nisam profesionalni
MMA borac, takmičio sam se u karateu od najranijeg detinjstva, a kasnije u boksu
i kik boksu, kao amater. Bio sam striking coach (trener udaračkih tehnika) u
UFC Gym-u. To je greška produkcije, jer ja nisam bio u zemlji kada su radli
montažu moje emisije.
Da li si se bavio još nekim sportom?
Kao što sam rekao u
prethodnom odgovoru, bavio sam se karateom, boksom, kik boksom, trenirao sam i MMA,
bavim se alpinizmom – sportskim penjanjem, skijam, trenirao i plivanje i
vaterpolo kao klinac, takmičio sam se u body bildingu, učestvovao sam na jednom
triatlonu, istrčao nekoliko maratona, volim da veslam ponekad…
Osnivač si fitnes kluba “Agoga“, u okviru projekata “Školica fitnesa“. Rad sa
decom sigurno nije isti kao sa odraslima, treba im držati pažnju, kako to
uspevaš?
Školica fitnesa je program treninga za decu od
3-7 godina, osmišljen tako da kroz igru razvijaju svoje fizičke sposobnosti.
Deca imaju pažnju samo nekoliko minuta zatim im odmah morate dati novi izazov,
jedino tako ih možete motivisati da rade ono što se od njih očekuje. Taj
program sam napisao 2013. godine i te iste godine sam osnovao Fitnes klub “Agoga“.
Školica fitnesa je odobrena od strane Ministarstva sporta i sprovodili smo je u
nekoliko predškolskih ustanova u Beogradu.
Planiraš li neki
novi projekat?
Oduvek sam želeo da se pozabavim temom nasilja u
porodici. Zato sam sa svojim MMA trenerom Borislavom Ćosićem, čovekom koji je
izmislio jedan potpuno novi stil borenja koji se zove Eclectic Fighting System
(EFS), došao na ideju da napravimo projekat koji se zove “Samoodbrana pod stresom“.
Zamišljen tako da određen broj žena sa svake opštine može da se prijavi za
obuku. Obuka se sastoji iz dva dela. Prvi deo je trening samoodbrane, učenje
osnovnih tehnika koje su primenljive u svim situacijama. A drugi deo bi bio rad
sa psihijatrom. Odnosno radionice gde će žene naučiti kako da spreče nasilje,
kako da reaguju ako su određenim situacijama i ako su već bile žrtve nasilja
kako da nastave svoj život dalje.
Na čemu je koncipiran tvoj trening, kao personalnog
trenera borenja, fitnesa i preživljavanja u
prirodi?
Ono što ja radim bi se moglo nazvati Fight Fit.
To je kombinacija borilačkog treninga, funkcionalnog fitnes treninga i raznih
aktivnosti u prirodi. Moji klijenti su ljudi raznih profila, tako da je i trening
za svakoga drugačiji. U suštini je isti samo se gore navedeni elementi smenjuju
u proporcijama.
Imaš svoju emisiju “Fit Food” u kojoj govoriš kako pametno trenirati uz
adekvatnu ishranu. Šta se dešava na tom polju, spremaš li nešto novo?
Da. Fit Food sezona 1 je snimljena u martu 2017.
Emituje se na KitchenTV, prvoj takvoj televiziji u Srbiji. U prvom serijalu sam
pokušao da naučim ljude osnovnim principima zdrave sportske ishrane i da ih bar
malo pokrenem da vežbaju, malim fitnes izazovima na početku emisije. Ako
pogledate sve epizode steći ćete dovoljno realnog znanja o makro i
mikronutrijentima. Dosta sam govorio o nutritivnim vrednostima svake namirnice
koju sam koristio i o njenih benefitima za zdravlje organizma. Svi recepti koje
sam pravio su oni koje ja i kući spremam svojoj porodici.
Drugi serijal ću snimati u martu 2018. i iskreno
jedva čekam, jer ću u ovom serijalu ući u malo ozbiljnije teme. Baviću se hrono
ishranom, paleo ishranom, vegetarijanskom ishranom i nečim što ja zovem dečija ishrana.
Praviću proste ali i veoma složene recepte. I svaki recept će morati da
ispoštuje principe odredjene vrste ishrane. Biće jako zanimljivo. A i treningom
ću se opširnije pozabaviti.
Mnogi mladi
ljudi kreću sa raznim dijetama, gde najviše greše?
Greše jer donose odluke zasnovane na mnogo
dezinformacija i žao mi je što ću ovo reći, ali velika većina ljudi nema ni
najosnovnije znanje o ishrani. Ne postoji univerzalna dijeta, svaki organizam
je drugačiji. Postoji nekoliko dijeta koje su zasnovane na ozbiljnim naučnim
istraživanjima koje sam naveo u prethodnom odgovoru, sa dodatkom keto dijete i
ishrane po krvnim grupama. Svaka od njih je dobra za nešto. Moj savet je da
pročitate po nešto o svakoj, da se dobro informišete, pa tek onda donesite
odluku koju ćete primeniti. Jedino univerzalno pravilo koje je zajedničko svim
dijetama je ono staro “probušite kašiku”. Ako neka osoba želi da smrša, neophodno je
da bude u kalorijskom deficitu od 500 kcal na dnevnom nivou, nezavisno od vrste
dijete.
Koliko se
razlikuju Hrono i Paleo dijeta?
U smislu namirnica, u hrono ishrani vam je
dozvoljeno manje-više sve, samo se namirnice konzumiraju u određeno vreme u
toku dana, izbacuje se šećer i pšenica. U paleo ishrani nije dozvoljeno
konzumiranje žitarica, leguminoza, mleka i mlečnih proizvoda, šećera (samo med)
niti bilo čega što je industrijski obrađeno.
Kako uskladiti praktične
vežbe za povećanje snage i razgibavanje sa svakodnevnim obavezama?
Postoji jedna izreka koja kaže – “Ko nema vremena
da se bavi svojim zdravljem, moraće da nađe vremena za bolest“. Na žalost i
trening je nešto što većina ljudi ne praktikuje onoliko koliko bi trebalo.
Statistike kažu da preko 50% ljudi u Srbiji nema nikakvu fizičku aktivnost u
toku dana. Pod fizičku aktivnost uključujem i šetnju. I zato svi u apotekama
ostavljaju ogromne svote novca na mesečnom nivou. Kada bi taj isti novac
uložili u svoj trening, kvalitet života bi im se poboljšao nemerljivo.
Ovde si radio sa ljudima raznih profila, kako
si se snašao sada kada živiš
u Dubaiu? Mislim konkretno na rad sa strancima.
Ja sam i u Beogradu
dosta radio sa strancima. Nije mi to strano, moji klijenti su iz celog sveta.
Ljudi su svuda isti. Vratio sam se iz Dubaia, nije mi se dopao njihov način
života.
Da li si imao priliku da radiš sa trudnicama?
Da, trenirao sam jednu
klijentkinju tokom cele trudnoće, do osmog meseca. Imala je 40 godina i to joj
je bila prva trudnoća. Rodila je zdravu bebu i sama se brzo oporavila od porođaja.
Trener koji radi sa trudnicama preuzima na sebe ogromnu odgovornost. Jedna
pogrešna vežba može da ugrozi zdravlje deteta ili majke. Mora imati određeno
predznanje, iskustvo i samopouzdanje pre nego što sebi dozvoli da se upusti u
taj poduhvat. Ali ono što je sigurno je to da bi žene u trudnoći definitivno
trebalo da imaju redovnu fizičku aktivnost.
Najčešći alergeni hrane su orašasti plodovi,
mleko, jaja, riba, soja kao i pšenično brašno. Koliko često se srećeš sa
ljudima koji imaju takav problem?
Uglavnom su ljudi
alergični na jednu ili dve stvari, to onda nije problem izbaciti iz upotrebe i
naći alternative. Problem su ljudi koji su alergični na 4 i više alergena, ali
svakako i za njih ima rešenje.
Sada u zimskom periodu šta najviše treba
unositi u organizam?
U svako doba godine
treba jesti što više svežeg povrća, prikladnu količinu proteina – mesa i ribe,
svežeg voća i meda. Tako izbalansirana ishrana će vas držati zdravim tokom cele
godine. Jedite prirodne antibiotike umesto onih iz apoteke.
Koji je po tvom mišljenju “najmoćniji”
prirodni antibiotik?
Beli luk. Ne kaže se
džaba u narodu da tera i vampire.
Pomenuo si da si se bavio bodibildingom, u kojoj kategoriji si se takmičio?
Od
početka 2012. do kraja 2013. sam
se takmičio u body buildingu u kategoriji Body classic. Želeo sam da dokažem da
mogu da budem konkurentan na takmičenju sa svojim načinom treninga, koji je sve
samo ne bilderski. I uspeo sam da dokažem, posle sam izgubio interesovanje.
Iskreno, mnogo je to tužan sport. Ljudi iz tog sveta su previše opterećeni svojim
izgledom.
Kaskader si, glumac i koreograf scenskog
borenja. Koje su po tvom mišljenju prednosti te vrste posla?
Prednosti su te što
mogu da upoznam mnogo zanimljivih ljudi iz celog sveta i što mi omogućuje da se
na neki način bavim umetnošću. Volim umetnost, pogotovo film.
Foto: Privatna arhiva sagovornika
