PARK FEST – “SVI PUTEVI VODE U PARK!”

Mladi momci, puni ideja, verovali su, težili ka svojoj ideji i uspeli da njihov festival postane jedan od najboljih u regionu. Osnivači festivala su Srđan Nedeljković, Milan Nedeljković i Bogdan Ristanović.

Park Fest je manifestacija zahvaljujući kojoj naš grad poseti mnogo turista iz naše zemlje kao i iz inostranstva. Dobra muzika, dva stejdža, publika svih generacija, izvođači koji se na ovaj način afirmišu kao i velika imena koja nastupaju svake godine na festivalu.

Naši sugrađanini pričaju o početku, planovima i idejama za naredni Park Fest.

Festival je nastao 2010. godine pod sloganom “Svi putevi vode u Park!” Čija je to ideja? Kako ste se odlučili da lokacija festivala bude Veliki park?

Već davne 2010. godine kao mladi ljudi koji su tek otišli na studije van Užica, dolazimo na ideju da u našem gradu napravimo nešto spektakularno, nešto veliko, nešto što je definitivno falilo Užicu, dolazimo na ideju da napravimo veliki letnji festival. Razmišljali smo tih dana kako ga nazvati, bilo je raznih predloga, al’ ipak se nekako samo nametnulo rešenje da to bude Park Fest, pre svega zbog samog parka u kome smo planirali da održimo manifestaciju. Odmah zatim smo osnovali udruženje “Omladina Užica” koje postaje stožer okupljanja mladih, kreativnih ljudi sa područja našeg regiona. 

Kakva su očekivanja bila na početku kada je bio prvi Park Fest, kakvo je sada obzirom da je bio 7. po redu?

Prvi Park Fest je bio totalna nepoznanica, bez iskustva, sa velikim entuzijazmom i voljom ušli smo u nešto sasvim novo za nas. Na našu sreću već te prve godine položili smo ispit, a sve ostalo je legenda.

Iz godine u godinu mi smo podizali manifestaciju za po stepenik više, i došli do toga da zvanično budemo među 10 najznačajnijih festivala u zemlji.

Vaš festival osim naših sugrađana posećuju i gosti iz susednih zemalja kao i gosti iz Evrope i sveta. Različite generacije na jednom mestu i žanrovi muzike. Koliko je teško pogoditi ukus svih i odabrati učesnike za festival?

Mi volimo da kažemo da smo festival za sve generacije, od 7 do 77 godina. Svih ovih godina mi smo pratili šta je to aktuelno u zemlji i regionu, osluškivali šta bi to naši sugrađani voleli da vide i čuju u našem gradu. Taj posao verujte nije nimalo lak, ali mi ipak uspevamo da pogodimo za svakoga po nešto, a da smo na dobrom putu najbolji pokazatelj su posetioci kojih je iz godine u godinu sve više.

Koliko vremena je potrebno da se sve lepo organizuje?

Mi bukvalno godinu dana radimo na projektu ParkFest-a. Mnogo vremena treba da se slože sve kockice u mozaiku.

Festival je internacionalnog karaktera, poznato je da dolaze i volonteri iz drugih zemalja. Kako je došlo do saradnje sa njima?

U saradnji sa Mladim istraživačima Srbije uspeli smo da organizujemo dolazak inostranih volontera. Kao što smo ranije pomenuli, mi se trudimo da svake naredne godine uvedemo neke novine na fest. Jedan od preduslova za jak festival upravo je jaka volonterska mreža.

Na festivalu su i dva stejdža. Posećenost na oba stejdža je dobra. Planirate li neke novine u samom izgledu festivala, možda da traje nekoliko dana?

Dva stejdža, dva dana to je za sada naša realnost. Mi bismo voleli da festival traje tri dana, sa još jačim izvođačima i nadamo se da ćemo u tome uspeti narednih godina. Dok ne vidimo u parku 20.000 ljudi po večeri, nećemo se smiriti, to nam je cilj!

Poznato je da dolaze velika imena domaće i strane scene. Šta publika može da očekuje za naredni Park Fest?

Jos veća imena, puno dobre svirke, kvalitetnog programa, pozitivnih vibracija…SVI PUTEVI VODE U PARK!!!

Svaki početak nije ni malo lak, samo treba slediti svoje ideje i verovati u sebe, to je poruka koju nam ovi mladi ljudi šalju.

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.

ILIJA SARMEŠ – “Sportsko srce u svetu umetnosti!”

Ilija Sarmeš, talentovani momak iz Kovina, po profesiji grafički dizajner, aktivni sportista, muzičar i karikaturista. U svojoj skromnoj ali vrednoj kolekciji karikatura crtao je likove uspešnih sportista, glumaca, ličnosti iz raznih profesija, među kojima su i karikature naši olimpijaca.

Još u detinjstvu si počeo da crtaš kvalitetne crteže. Kako je to u početku izgledalo a kako sad?

Pa u početku su moji crteži bili kao i svaki početnički. Dakle, velika glava, razmak između očiju čudan, prsti na rukama deblji od samih ruku itd. u prevodu izgledali su prosečno za početnika. Kasnije sam već počeo srazmerno da radim ruke i noge u odnosu na telo ali opet nije to to. Proučavao sam anatomiju čoveka i uz pomoć Đorđa Grbovića, majstora crtanja, sam ukapirao neke fore i fazone, i to mi je previše pomoglo, više nego bilo koja knjiga o crtanju, zato su sada moji radovi kvalitetni

Šta predstavlja karikatura?

Portret karikatura je kombinacija karikature i portreta, gde se zadržava karikiranje osobe, tj. prenaglašavanje neke fizičke karakteristike lica ili zanimanja kojim se osoba bavi, s ciljem da se osoba lakše prepozna u crtežu koji je više simbolički nego fotografski. E sad kod mene je to malo drugačije. Ja ne naglašavam gotovo ništa na crtežu. Kod mene je glava rađena identično koliko je to moguće bez naglašavanja, samo je umanjeno telo u odnosu na glavu i to je sve.

Zašto baš karikature? Šta ti je potrebno za crtanje jedne karikature?

Zasto karikature? Pa ne znam to je verovatno zato što sam uvek čitao stripove kao klinac  i dan danas ih citam. I stalno sam crtao te neke strip junake, karakondžule što bi moji rekli i valjda samim tim sam odmakao od neke želje za crtanjem portreta i ilustracija, pa sam završio na karikaturama. Karikature po meni, imaju povezanost sa stripom, jer su zapravo priče u stripovima, neke situacije koje čovek koji smišlja strip vidi u svojoj svakodnevnici i nastaju strip junaci karikiranjem ličnosti iz stvarnog zivota. Za crtanje karikature, koja će biti kvalitetna, mi je pre svega jako potrebno da znam tu osobu lično, a ako ne lično, onda bar taj neko da mi kaže šta taj neko radi i čime se bavi, šta voli jer je veoma važno da znam karakteristike osobe kako bih znao u kojoj pozi da bude, u čemu da bude, kakva pozadina, uvek mora da postoji fora to je poenta karikature i po mogućnosti sličnost sa tom osobom koju karikirate.

Po profesiji si grafički dizajner. Šta si od tog znanja preneo na svoje crteže?

Da, industrijski dizajn sam završio na Beogradskoj Politehnici. Znaš kako, industrijski dizajn je nešto skroz deseto u odnosu na karikature. U industrijskom dizajnu je uglavnom sve precizno, i radi se enterijer, eksterijer, dizajn ambalaže, objekata, i nema veze sa karikaturama.

Pored izrade karikatura aktivno se baviš košarkom. Kako uspevaš sve da postigneš?

Što se toga tiče, košarka je  moja prva ljubav, pre crtanja gledajući naše košarkaše, pogotovo Bodirogu koji mi je bio idol kad sam bio klinac, počeo sam da je treniram još u prvom razredu osnovne škole, i treniram je i dan danas. Kad se sve isplanira, postigne se sve, i ostane slobodnog vremena koliko želiš.

Svestrana si ličnost, osim sporta i crtanja bitnu ulogu u tvom životu ima i muzika. Sviraš harmoniku. Otkud interesovanje?

Što se tiče harmonike, to je zato što mi je cela familija muzikalna. Jedan stric svira gitaru, brat bubnjeve, sestra peva, moj deda je svirao harmoniku, svi smo muzikalni. Kad sam bio mali stalno sam sa bratom išao kod dede i on nam je svirao često i to je doprinelo tome da ja upišem muzičku školu i krenem da sviram.

Da li planiraš možda neku samostalnu izložbu?

Ne planiram nikakvu izložbu trenutno, jer nisam još dosegao taj neki nivo da bih pravio izložbe, ali ko zna možda u nekom budućem vremenu i napravim neku izložbu.

Gde se mogu videti tvoji radovi?

Moje radove možete videti na facebook stranici "Karikature", na instagram profilu pod imenom "Karikaturesarmagedon" i na twiter profilu "Karikature Sarmagedon".

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.

CAVIN VIVIANO - “Majstor za miksetom!”

Ivan Ivanović, publici poznat kao Cavin Viviano, mladi je DJ i producent iz Beograda. Svojim trudom i radom uspeo je da ga na samom početku publika lepo prihvati a sada je jedan od najcenjenijih dj-eva u Srbiji i van granica naše zemlje. Učestvovao je na "Park Festu 007", na kojem je svojim setom napravio odličnu atmosferu u kojoj su uživali naši sugrađani kao i gosti iz inostranstva.

Odakle ljubav  prema elektronskoj muzici? Zašto baš elektonska muzika?

Ljubav se pojavila još u detinjstvu. Uvek sam voleo muziku i slušao sam skoro sve žanrove ali se vremenom elektronska muzika malo više izdvojila. Možda verovatno zato što sam stalno pokušavao da budem drugačiji i malo ljudi je tad slušalo elektronsku muziku. Onda sam vremenom proučavao način na koji se ta muzika pravi i da uglavnom sve ide preko računara, kojim sam u to vreme bio fasciniran.

Pored dj-inga baviš se i produkcijom. Tvoju ideju je podržalo nekoliko svetskih producenata. Podržali su te Steve Aoki, Pol Oakenfold, Futuristic Polar Bears, kao i velike izdavačke kuće. Kako je došlo do te saradnje?

Sve je to plod veoma napornog rada naravno. Odlučio sam se za malo sporiji put, nisam vukao ljude za rukav da me podrže ili da puštaju moje pesme. Radio sam dosta i trudio sam se da budem što kvalitetniji. Vremenom su moj rad primetili prvo domaća publika i izvođači a kasnije i strani producenti.

Rezident si brenda “Belgrade Vandalism” i jedan od rezidenta “Serbia Wonderland” festivala. Ispričaj mi nešto o tome?

Serbia Wonderland je jedini beogradski festival koji se bavi isključivo muzikom koju ja stvaram i puštam. Saradnja je nastala još na njihovom početku. Dali su priliku domaćim dj-evima da se pokažu i ja sam bio jedan od njih. Posle su želeli da nastavimo saradnju i da budem na njihovim svim događajima što mi je pomoglo da proširim publiku ali i da steknem festivalsko iskustvo i upoznam neke od najboljih svetskih DJeva sa kojim sam radio na njihovim festivalima.
Što se tiče Belgrade Vandalism-a, ista je priča samo što je klupska varijanta. Nažalost to je ostao jedini party brend u Beogradu koji održava EDM scenu. Organizator Vandal Steve me je pitao dal želim da mu pomognem u tom projektu i nisam razmišljao ni sekund i prihvatio. Sad naš čeka odlična sezona u klubu Dot gde ćemo moći da puštamo najnoviju svetsku a i domaću produkciju.

Nastupao si na "Sea Dance" festivalu. Za tebe je to sigurno kao i za sve ljude koji se bave istim poslom veliko zadovoljstvo. Šta te pokreće, gde nalaziš inspiraciju?

Mislim da najveća inspiracija mora da potiče iz muzike i stvaranju iste. To je osnova svega. Prvenstveno da se uživa dok se pravi muzika i kasnije će sve doći na svoje mesto. Glavni pokretač mi je što znam svaku jutro kad ustanem da je to možda dan kad ću napraviti najbolju svoju pesmu. Festivali kao Sea Dancu su nagrada za 10 godina u muzici i motiv da nastaviš istim putem i da napreduješ koliko god možeš.

Ove godine si prvi put bio u našem gradu, imao si svoj set na "Park Festu 007". Kakvi su tvoji utisci o festivalu, publici, Užicu?

Nisam nikad bio u Užicu, pa sam iskoristio da dođem koji sat ranije da upoznam grad. Odmah mi se svideo ambijent i što je grad živ i ljudi su raspoloženi. To se prenelo i na festival. Čim sam počeo da radim ljudi su imali sve vreme osmeh na licu i bili su puni energije. Uvek mi je to važnije na festivalima od pirotehnike i broja ljudi. Festival me je osvojio i vratio bih se svaki put kad me pozovu.

Foto: Privatna arhiva sagovornika
Napomena: Intervju iz 2016. godine
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.

ISPITNI ROCK – “DUŠE OD PLAMENA!“

Članovi rok benda su naši sugrađani, mladi i talentovani momci čije vreme tek dolazi. Njihova velika ljubav prema rok muzici, dobra volja, upornost i trud koji ulažu zajedničkim snagama daju dobar primer mladima koji žele da se bave muzikom. Iako su manje od godinu dana na sceni, oni su od samog početka prihvaćeni od strane publike i starijih kolega.

Rok sastav čine: Tihomir Knežević (gitara, prateći vokal), Sreten Vitezović (solo gitara, prateći vokal), Nikola Beliša (bubnjevi), Milan Mladenović (bas gitara), Saša Dukić (vokal).

Kada je sve počelo?

ISPITNI ROCK: Priča o bendu je nastala prošlog leta, a za zvaničan početak rada mi kažemo da je to bio 1. septembar, u suštini cela priča je nastala početkom leta. Prva proba benda, na kojoj su bili naš frontmen Tihomir, bubnjar Beliša i prvi basista Pavle Marić, posle toga je u bend zvanično ušao solo gitarista Sreten, kada je došao doveo je prvog pevača u bend Vladimira Srnića. Tada smo krenuli malo ozbiljnije da se bavimo i više smo se posvetili tome.

Kako ste se odlučili za naziv benda?

ISPITNI ROCK: Naziv benda to je već malo karakteristična priča. Kada smo se okupili, nama je bio cilj da sviramo na užičkom “Rock festivalu”, a pošto su prijave bile do oktobra, mi tada nismo imali zvaničan naziv benda. Polemisali smo, svašta nam je padalo na pamet, a kraj roka za prijave za festival se bližio, ali u jednom trenutku, posle jedne od proba, Tihomir je predložio da ime bude “Ispitni Rock”. Nama je zvučalo karakteristično, a u suštini ništa pametnije nismo ni imali u tom trenutku da smislimo, a našim drugarima je bilo simpatično.

Kako su vaši drugari i okolina reagovali na celu priču?

ISPITNI ROCK: Većini se svidela ideja, ali neki su govorili da je ovo što radimo samo trošenje vremena i novca. Uglavnom su nas ljudi podržali, jer su valjda imali razumevanje kada neko radi iz ljubavi.

Kada je bila prva svirka, kakve utiske nosite sa nje?

ISPITNI ROCK: Što se tiče prve svirke, bila je u kafiću “The Dubliner” 3. decembra 2016. godine, dvadesetak dana pred užički “Rock festival”. Promo svirku je organizovao bend “BRAT”. Veče smo mi otvorili, sa nama je to veče pored organizatora nastupao naš bratski bend “U Prolazu” i bend “Hit By Pain” iz Čačka. Utisci okoline na tu našu prvu svirku su bili fenomenalni, jer su se svi oduševili kako mi sviramo, a posebno se ljudima svidelo to što sviramo samo domaći rok.

Mladi bendovi danas uglavnom sviraju strani rok, a vas izdvaja ideja da upravo to što svirate bude samo domaći, ex-Yu rok.

ISPITNI ROCK: Mi svi smo se pronašli po tome što slušamo rok, ali rok je, da kažemo, širok pojam. Svako sluša nešto što je u domenu svog instrumenta, basista će uvek slušati funky muziku u kome je bas vodeći instrument, bubnjar neki punk u kojem je izražen bubanj... Konkretno mi smo se našli na sredini, na nečemu od čega su svi krenuli, a to je ex-Yu rok. Ex-Yu rok voli dosta ljudi, širok je izbor pesama, pa smo se odlučili za njega, jer danas, nažalost, pored jake domaće rok scene malo bendova se odlučuje da svira ex-Yu, uglavnom prave autorske pesme na engleskom jeziku i sviraju obrade stranih hitova. Naša prvobitna ideja je bila da oživimo neke stare ex-Yu rok hitove, koji su popularni, ali se ne sviraju toliko često uživo, pogotovo u mestu gde mi živimo. Naravno da bi se podigla publika na noge, moraju da se sviraju neke popularne stvari, od Riblje Čorbe, EKV-a koje uglavnom svi znaju, ali mi smo se odlučili za neke pesme koje se retko mogu čuti na živoj svirci, kao što su “Užas je moja furka” od "Azre" i “Hipnotisana gomila” od "Partibrejkersa", to su pesme koje dosta ljudi zna, poznate su, ali su na neki način zaboravljene.

Imali ste tu čast da otvorite drugi po redu užički “Rock festival”. Kakvo iskustvo nosite sa festivala?

ISPITNI ROCK: Konkretno festivalom kao samim događajem smo mi lično oduševljeni, jer nikada u Užicu, pre osnivanja ovog festivala, nije bilo nešto tako da se okupljaju mladi bendovi i bendovi koji imaju više ili manje iskustva na sceni. Dopada nam se ideja da se popularizuje lokalna rok scena, koja je u suštini najbitniji segment uopšte celokupne rok scene, jer kako se kaže svi popularni bendovi su počeli kao lokalni. Naši utisci su više nego izvanredni, jer mi smo otvorili prvo veče a samim tim i ceo festival. Mi bi se ovom prilikom zahvalili osnivaču i organizatoru “Rock festivala” Bojanu Borisavljeviću za ideju samog festival, za organizaciju, jer to je mnogo dobar način da se popularizuje sama rok kultura i lokalni bendovi. Naša svirka je prošla fenomenalno, publika nas je tu dosta zgotivila, bilo je dosta ljudi koji su došli nas da podrže, a na festivalu smo se upoznali i sprijateljili sa beogradskim metal bendom “Plutonia”, njihovi članovima su nas podržali uživo i na svojoj facebook stranici, što nama dođe kao vetar u leđa, oni su pre svega dobri ljudi i odlični muzičari. Nama je imponovalo što su bendovi koji imaju dugogodišnje iskustvo i dosta autorskog rada iza sebe bili oduševljeni kako smo mi svirali i sa kakvom smo energijom nastupali, jer mi pre svega sviramo zato što volimo i što gajimo ljubav prema rok muzici što danas nije toliko uobičajeno kod mladi ljudi.

U međuvremenu došlo je do izmena u sastavu benda?

ISPITNI ROCK: Da, kada je bend počeo sa radom, prvo je Tihomir trebao da bude vokal, kasnije je došao Vladimir, on je bio prvi pevač benda, ali pošto je on iz Kosjerića, nije mogao da uskladi obaveze oko dolaska na probe, pa je u bend ušao Nikola Tucović, sa kojim smo imali dobru saradnju u početku. On je bio pevač na svirci u Dablineru, na “Rock festivalu” i na našoj trećoj svirci u Požegi u kafiću “Old House”, ali kasnije je zbog obaveza napustio naš bend i na njegovo mesto došao je Saša. Izmena je bila i na mestu basiste, na mesto Pavla, koji zbog obaveza nije mogao da dolazi na probe došao je Milan.

Početkom ove godine imali ste prvu svirku van Užica. Otkud saradnja sa bendovima iz drugih gradova?

ISPITNI ROCK:  Do same svirke u kafiću “Old House” je došlo sasvim slučajno, preko druga smo upoznali frontmena benda “Radioactive” iz Čačka, Kostu Perovića, koji je predložio da radimo neke svirke zajedno, mi smo se dogovorili i kontaktirali našeg prijatelja iz banda “Teorija zavere” iz Požege, njihovog basistu Ivana Bjelića. Pošto se privatno družimo, lako smo se dogovorili oko detalja, našli smo prostor, podelili smo oko opreme ko će šta da donese i napravili smo svirku, koju smo mi takođe otvorili. Svirka je prošla odlično, dosta ljudi je došlo, požeška publika nas je dobro prihvatila, čak nas je tri puta vraćala na “bis”.

Trenutno radite na svojoj prvoj autorskoj pesmi. Kako napreduju pripreme, kada će publika imati priliku premijerno da je čuje?

ISPITNI ROCK: Što se autorskog rada tiče privodimo kraju snimanje prve pesme. Tekst je radio Sreten, a muziku smo svi zajedno menjali i pravili najbolju moguću kombinaciju od toga. Tema same pesme je neprihvatanje ljudi u društvu koji su drugačiji dok ne postanu popularni i dok ljudi nemaju neki značaj od toga što ih poznaju. To je tema koja je široko zastupljena, o kojoj se malo govori a u suštini je najviše zastupljena u rok kulturi.

Pošto su troškovi oko samog snimanje pesama kao i troškovi studija jako skupi za današnje vreme, a obzirom da smo mi mlad bend koji još uvek ne može da zarađuje od toga što svira, mi smo iskoristili tu priliku koju Bojan Borisavljević Franc pruža. On svim da mladim bendovima snima prvu pesmu besplatno, jer mladi bendovi obično imaju problem oko snimanja. Na nekom od naših narednim nastupa publika će imati priliku da čuje pesmu, a ona će posle 9-og aprila biti izbačena na našem zvaničnom youtube kanalu “Ispitni Rock Band”.

Gde vas publika može čuti u narednom periodu, kakvi su vaši planovi vezani za dalje nastupe?

ISPITNI ROCK: Učestvujemo na “Bass Player“ festivalu, koji se prvi put se organizuje ove godine. To je klasičan rok festival, ali akcenat se stavlja na bas gitariste koji su u suštini najviše zapostavljeni od svih članova u bendu. Planiramo da se prijavimo na “Porok“ festival u Požegi, koji će ove godine prvi put biti takmičarskog karaktera. U planu su nam svirke u gradu, jedna od narednih je svirka u Dablineru 13-og maja, sa nama će to veče svirati bendovi “BRAT” i “U Prolazu”.

Sve informacije o ovom mladom rok sastavu možete pratiti na njihovoj zvaničnoj facebook stranici “Ispitni Rock“ i na njihovom youtube kanalu “Ispitni Rock Band”.

Foto: Atila Sabo
NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.