DRAGAN BAJKANOVIĆ – “MAGIČAN SPOJ SPORTA I KULINARSTVA!”

Dragan Bajkanović, sportista iz Beograda, personalni trener fitnesa, borilačkih veština i preživljavanja u prirodi, kaskader, glumac i koreograf scenskog borenja. U sportu je od detinjstva, uživa u radu sa decom a i u kuvanju što se može videti u njegovoj emisiji “Fit Food” u kojoj svojim savetima pokazuje kako pravilno trenirati i na pravi način prilagoditi treningu određenu ishranu, pravi sportista u svakom smislu te reči.

Koliko dugo si profesionalni MMA borac? Koji su tvoji najveći uspesi?

Ja nisam profesionalni MMA borac, takmičio sam se u karateu od najranijeg detinjstva, a kasnije u boksu i kik boksu, kao amater. Bio sam striking coach (trener udaračkih tehnika) u UFC Gym-u. To je greška produkcije, jer ja nisam bio u zemlji kada su radli montažu moje emisije.

Da li si se bavio još nekim sportom?

Kao što sam rekao u prethodnom odgovoru, bavio sam se karateom, boksom, kik boksom, trenirao sam i MMA, bavim se alpinizmom – sportskim penjanjem, skijam, trenirao i plivanje i vaterpolo kao klinac, takmičio sam se u body bildingu, učestvovao sam na jednom triatlonu, istrčao nekoliko maratona, volim da veslam ponekad…

Osnivač si fitnes kluba “Agoga“, u okviru projekata “Školica fitnesa“. Rad sa decom sigurno nije isti kao sa odraslima, treba im držati pažnju, kako to uspevaš?

Školica fitnesa je program treninga za decu od 3-7 godina, osmišljen tako da kroz igru razvijaju svoje fizičke sposobnosti. Deca imaju pažnju samo nekoliko minuta zatim im odmah morate dati novi izazov, jedino tako ih možete motivisati da rade ono što se od njih očekuje. Taj program sam napisao 2013. godine i te iste godine sam osnovao Fitnes klub “Agoga“. Školica fitnesa je odobrena od strane Ministarstva sporta i sprovodili smo je u nekoliko predškolskih ustanova u Beogradu.

Planiraš li neki novi projekat?

Oduvek sam želeo da se pozabavim temom nasilja u porodici. Zato sam sa svojim MMA trenerom Borislavom Ćosićem, čovekom koji je izmislio jedan potpuno novi stil borenja koji se zove Eclectic Fighting System (EFS), došao na ideju da napravimo projekat koji se zove “Samoodbrana pod stresom“. Zamišljen tako da određen broj žena sa svake opštine može da se prijavi za obuku. Obuka se sastoji iz dva dela. Prvi deo je trening samoodbrane, učenje osnovnih tehnika koje su primenljive u svim situacijama. A drugi deo bi bio rad sa psihijatrom. Odnosno radionice gde će žene naučiti kako da spreče nasilje, kako da reaguju ako su određenim situacijama i ako su već bile žrtve nasilja kako da nastave svoj život dalje.

Na čemu je koncipiran tvoj trening, kao personalnog trenera borenja, fitnesa i preživljavanja u prirodi?

Ono što ja radim bi se moglo nazvati Fight Fit. To je kombinacija borilačkog treninga, funkcionalnog fitnes treninga i raznih aktivnosti u prirodi. Moji klijenti su ljudi raznih profila, tako da je i trening za svakoga drugačiji. U suštini je isti samo se gore navedeni elementi smenjuju u proporcijama.

Imaš svoju emisiju “Fit Food” u kojoj govoriš kako pametno trenirati uz adekvatnu ishranu. Šta se dešava na tom polju, spremaš li nešto novo?

Da. Fit Food sezona 1 je snimljena u martu 2017. Emituje se na KitchenTV, prvoj takvoj televiziji u Srbiji. U prvom serijalu sam pokušao da naučim ljude osnovnim principima zdrave sportske ishrane i da ih bar malo pokrenem da vežbaju, malim fitnes izazovima na početku emisije. Ako pogledate sve epizode steći ćete dovoljno realnog znanja o makro i mikronutrijentima. Dosta sam govorio o nutritivnim vrednostima svake namirnice koju sam koristio i o njenih benefitima za zdravlje organizma. Svi recepti koje sam pravio su oni koje ja i kući spremam svojoj porodici.

Drugi serijal ću snimati u martu 2018. i iskreno jedva čekam, jer ću u ovom serijalu ući u malo ozbiljnije teme. Baviću se hrono ishranom, paleo ishranom, vegetarijanskom ishranom i nečim što ja zovem dečija ishrana. Praviću proste ali i veoma složene recepte. I svaki recept će morati da ispoštuje principe odredjene vrste ishrane. Biće jako zanimljivo. A i treningom ću se opširnije pozabaviti.

Mnogi mladi ljudi kreću sa raznim dijetama, gde najviše greše?

Greše jer donose odluke zasnovane na mnogo dezinformacija i žao mi je što ću ovo reći, ali velika većina ljudi nema ni najosnovnije znanje o ishrani. Ne postoji univerzalna dijeta, svaki organizam je drugačiji. Postoji nekoliko dijeta koje su zasnovane na ozbiljnim naučnim istraživanjima koje sam naveo u prethodnom odgovoru, sa dodatkom keto dijete i ishrane po krvnim grupama. Svaka od njih je dobra za nešto. Moj savet je da pročitate po nešto o svakoj, da se dobro informišete, pa tek onda donesite odluku koju ćete primeniti. Jedino univerzalno pravilo koje je zajedničko svim dijetama je ono staro “probušite kašiku”. Ako neka osoba želi da smrša, neophodno je da bude u kalorijskom deficitu od 500 kcal na dnevnom nivou, nezavisno od vrste dijete.

Koliko se razlikuju Hrono i Paleo dijeta?

U smislu namirnica, u hrono ishrani vam je dozvoljeno manje-više sve, samo se namirnice konzumiraju u određeno vreme u toku dana, izbacuje se šećer i pšenica. U paleo ishrani nije dozvoljeno konzumiranje žitarica, leguminoza, mleka i mlečnih proizvoda, šećera (samo med) niti bilo čega što je industrijski obrađeno.

Kako uskladiti praktične vežbe za povećanje snage i razgibavanje sa svakodnevnim obavezama?

Postoji jedna izreka koja kaže – “Ko nema vremena da se bavi svojim zdravljem, moraće da nađe vremena za bolest“. Na žalost i trening je nešto što većina ljudi ne praktikuje onoliko koliko bi trebalo. Statistike kažu da preko 50% ljudi u Srbiji nema nikakvu fizičku aktivnost u toku dana. Pod fizičku aktivnost uključujem i šetnju. I zato svi u apotekama ostavljaju ogromne svote novca na mesečnom nivou. Kada bi taj isti novac uložili u svoj trening, kvalitet života bi im se poboljšao nemerljivo.

Ovde si radio sa ljudima raznih profila, kako si se snašao sada kada živiš u Dubaiu? Mislim konkretno na rad sa strancima.

Ja sam i u Beogradu dosta radio sa strancima. Nije mi to strano, moji klijenti su iz celog sveta. Ljudi su svuda isti. Vratio sam se iz Dubaia, nije mi se dopao njihov način života.

Da li si imao priliku da radiš sa trudnicama?

Da, trenirao sam jednu klijentkinju tokom cele trudnoće, do osmog meseca. Imala je 40 godina i to joj je bila prva trudnoća. Rodila je zdravu bebu i sama se brzo oporavila od porođaja. Trener koji radi sa trudnicama preuzima na sebe ogromnu odgovornost. Jedna pogrešna vežba može da ugrozi zdravlje deteta ili majke. Mora imati određeno predznanje, iskustvo i samopouzdanje pre nego što sebi dozvoli da se upusti u taj poduhvat. Ali ono što je sigurno je to da bi žene u trudnoći definitivno trebalo da imaju redovnu fizičku aktivnost.

Najčešći alergeni hrane su orašasti plodovi, mleko, jaja, riba, soja kao i pšenično brašno. Koliko često se srećeš sa ljudima koji imaju takav problem?

Uglavnom su ljudi alergični na jednu ili dve stvari, to onda nije problem izbaciti iz upotrebe i naći alternative. Problem su ljudi koji su alergični na 4 i više alergena, ali svakako i za njih ima rešenje.

Sada u zimskom periodu šta najviše treba unositi u organizam?

U svako doba godine treba jesti što više svežeg povrća, prikladnu količinu proteina – mesa i ribe, svežeg voća i meda. Tako izbalansirana ishrana će vas držati zdravim tokom cele godine. Jedite prirodne antibiotike umesto onih iz apoteke.

Koji je po tvom mišljenju “najmoćniji” prirodni antibiotik?

Beli luk. Ne kaže se džaba u narodu da tera i vampire.

Pomenuo si da si se bavio bodibildingom, u kojoj kategoriji si se takmičio?

Od početka 2012. do kraja 2013. sam se takmičio u body buildingu u kategoriji Body classic. Želeo sam da dokažem da mogu da budem konkurentan na takmičenju sa svojim načinom treninga, koji je sve samo ne bilderski. I uspeo sam da dokažem, posle sam izgubio interesovanje. Iskreno, mnogo je to tužan sport. Ljudi iz tog sveta su previše opterećeni svojim izgledom.

Kaskader si, glumac i koreograf scenskog borenja. Koje su po tvom mišljenju prednosti te vrste posla?

Prednosti su te što mogu da upoznam mnogo zanimljivih ljudi iz celog sveta i što mi omogućuje da se na neki način bavim umetnošću. Volim umetnost, pogotovo film.

Foto: Privatna arhiva sagovornika

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom obliku.

BANE VESOVIĆ - "RUKAMA ČUDESNO BOJI SVET TONOVA!"

Bane Vesović, muzičar iz Čajetine, muzikom se bavi od detinjstva, svirao je u nekoliko bendova (Fonic, Rok Bulevar i The Bangcocks) i sarađivao sa poznatima iz sveta muzike (Vukašin Brajić, Mirko Luković).

Talentovan i šarmantan momak nedavno je diplomirao na master studijama građevine, bubnjar je rock benda “Ujka Joja i sestrići“ sa kojim trenutno sprema nove pesme, i jedan je od autora projekta “Silverhand Project“.

Odakle ljubav prema bubnjevima? Sećaš li se kad si imao svoj prvi javni nastup?

Ljubav prema bubnjevima datira još iz ranog detinjstva dok mi je tata Vidoje puštao dobru muziku i na neki svoj način učinio da zavolim bubnjeve i skontam bitnost ritam sekcije svakog benda. Sećam se kako mi je puštao “Hotel Californiu” i kako smo zajedno pokušavali da udarajući po nameštaju stignemo šta je taj čika tamo sa ploče svirao. Tako je sve počelo…

Moj prvi javni nastup je bio 2005. godine sa tadašnjim bendom “Orion“, na moto skupu na Zlatiboru, svirali smo obrade rok hitova koje smo tada slušali i voleli.

Da li si na početku imao nekog bubnjara kao uzora?

Naravno. Nije moguće sada sagledati sve sigurno ali pokušaću nekako. Na samom početku su to bili Chad Smith, Ian Paice, Dave Abbruzzese, Matt Sorum, Tommy Aldridge… Kasnije su se kao glavni uticaji izdvojili šefovi prog scene Gavin Harrison, Virgil Donati, Thomas Lang i Mike Portnoy…

Svirao si u raznim bendovima i sarađivao sa brojnim muzičarima. Koliko je to uticalo na tvoju karijeru?

Pa trudio sam se da to iskoristim na najbolji način. Po mom mišljenju, jako je bitno svirati sa različitim ljudima i ako je to moguće, pokušati da uvek sviraš sa boljim muzičarima od sebe,  tada se napreduje brže…

Pre par godina krenuo si sa obradama legendarnih hitova, projekat “Silverhand Project”. Reci mi nešto više o projektu?

To je zajednički projekat mog ujaka Vladimira Kurćubića Joje sa kojim sviram i u autorskom bendu “Ujka Joja i sestrići”. Skontali smo da volimo sličnu muziku i zanimljivo nam je da ponekad obradimo neke pesme koje volimo, to nas baš odmara. Ekipa ostalih muzičara se menja od obrade do obrade u zavisnosti od žanrova i toga šta mi isplaniramo. Moram da kažem da je za propratni video materijal uvek zadužen ujka Joja, jer je pored toga što je basista i pevač, takođe i neverovatno talentovan režiser, snimatelj i montažer, jednom rečju mag za video materijal. Baš ovih dana je izašla naša nova obrada. Radi se o pesmi “Rosie”, koju u originalu izvodi Richie Sambora. Nadam se da će vam se naša verzija te pesme dopasti...

Da li sviraš još neki instrument osim bubnjeva? Imaš li neki hobi?

Nekad sam imao gitaru i pokušavao da učim da sviram. Sve je ostalo na desetak akorda, a gitaru sam prodao i kupio neke stvari koje su mi falile za bubanj.

Ne znam da li se to računa u hobi, ali obožavam planinarenje i skijanje i trudim se da to radim u slobodno vreme.

Bio si na master studijama građevine. Planiraš li da nastaviš sa muzikom ili da se posvetiš struci?

U međuvremenu sam završio i master studije. Muzikom ću se uvek baviti, ali ne u meri kao ranije. Posvetio sam se inženjeriji i ne živim više u Beogradu, a nažalost to je jedini centar dešavanja što se tiče muzike u Srbiji. Sada više snimam pesme za “Silverhand Project” i “Ujka Joju i sestriće” u slobodno vreme, a svirki uživo sa bendovima je sve manje.

Koji bi bio tvoj savet za svakog bubnjara početnika?

Slušajte dosta žanrovski različite muzike, vežbajte uz metronom, ne svirajte kada vežbate i ne vežbajte kada svirate (bubnjari će razumeti)...to su sve stvari koje sam ja pre ili kasnije skontao.

Da li će publika moći negde uživo da čuje “Silverhand Project”?

I ja bih voleo da to može da se desi, ali za svaku obradu menjamo muzičare, pa to nije izvodivo jer bismo morali da skupimo sve ljude, a to nije malo i svirka bi bila žanrovski baš različita. Nisam siguran da bi i publici prijalo, da sluša recimo metal i pop u istih par minuta, tako da “Silverhand Project” ostaje samo youtube stvar, kako je i zamišljen u početku...

Šta na profesionalnom planu planiraš?

Od kako sam prestao na muziku da gledam kao na profesiju, nekako je sve dosta lakše. Trudim se da sviram i snimam samo stvari koje volim, a to nije baš situacija sa aktivnim profesionalnim muzičarima, kako je Bajaga lepo objasnio u svojoj pesmi "Dobro jutro džezeri". Radimo na autorskim pesmama za bend “Ujka Joja i Sestrići”, a “Silverhand Project” je uvek tu kad poželimo da obradimo nešto što volimo i to je sve za sada.

Facebook stranice:

https://www.facebook.com/silverhandproject/

https://www.facebook.com/Ujka-Joja-i-Sestrići-827963643909160/

Youtube oficijalni kanali:

SilverhandProject

Ujka Joja i sestrići

Fotografije:

Vladimir Kurćubić Joja (slike: 1,2,3,4)

Sara Popović (slika 5)

Privatna arhiva (slika 6)

Đorđe Petrović (slika 7)

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom obliku.

TAMARA GRAŠILOVIĆ – “ROKENROL DAMA!”

Naša sugrađanka Tamara Grašilović, talentovana mlada dama, divan vokal našeg kraja, aktivno se bavi muzikom i igra folklor, njene svirke su pune dobre energije i emocije, gitara i ona su kao jedno što se može čuti na njenim nastupima.

Trenutno radi na svojim prvim autorskim pesmama i studira, upornost i trud najbolje opisuju ovu mladu devojku, njeno vreme tek dolazi.

Od kada igraš folklor?

Počela sam sa 5 godina da igram u UG Era, potom sam prešla u KUD Sevojno, sve ukupno 14 godina. Sada, zbog fakulteta, ne stižem na probe u Užice, ali nadam se da ću uskoro početi da igram i u nekom Kudu u Kragujevcu.

Sviraš gitaru i pevaš, kada si imala prvi javni nastup?

Sviram i pevam od 5. razreda, tad sam imala i prvi javni nastup u muzičkoj školi “ARS Nova”.

Da li si se prijavljivala za neko takmičenje ili festival?

Pa prošle godine sam se prijavila za rijaliti “Pinkove Zvezde”, ali nisam imala sreće, a iskreno nisam se ni posebno spremala za to takmičenje, više je to bilo iz zezanja, možda se u bliskoj budućnosti prijavim na neko bolje takmičenje i dam svoj maksimum, a možda i ne. Videćemo.

Jedna si od retkih u našem gradu koja ostaje dosledna rock muzici?

Moguće da je tako, malo je nas koji sviramo i pevamo tu vrstu muzike, a ujedno i uživaju u tome. Nisam baš zakleti roker, poslušam i ja neku narodnu pesmu, izvornu i slično, po neku i otpevam… Kao što ima lepih rock pesama, tako ima i tih narodnih, ali ipak mi je veće uživanje kada pevam rock i pop i kad vidim da oni koji me slušaju na svirkama pevaju sa mnom i uživaju sa mnom.

Pored muzike baviš se glumom, učestvovala si u projektu mini filma, reci mi nešto o tome?

Gluma, nije baš u potpunosti za mene hehe, moja uloga u tom “mini” filmu “Senka” i nije toliko bitna, bila sam tu kao statista kako bih pomogla svom drugu da upotpuni svoj projekat. Sve je krenulo kroz šalu, Mare je sve zamislio, stavio na papir, sazvao nas nekoliko i napravio pravu priču. Drago mi je što sam bila deo svega, jer je to opet neko novo iskustvo, druženje pre svega, možda ako Mare uskoro smisli nešto novo opet budem tu, ali ovaj put sa nekom većom ulogom, ako mi dopusti hehe.

Upisala si faks, da li nastavljaš da gradiš svoju muzičku karijeru uprkos obavezama?

Da, upisala sam Srpski jezik i književnost u Kragujevcu, ne nameravam da ostavim muziku naravno. Pored svih obaveza, jurnjave i još mnogo toga, tu negde mora da stane i neko vreme koje će biti posvećeno muzici, verovatno da neću biti baš aktivna kao do sada, ali neću ni prestati da radim na sebi, i dalje ću vežbati da sviram, a i da pevam, tek sam na početku, imam dosta da radim i da učim tako da naći će se vreme za sve i pored tih obaveza.

Koju pesmu najviše voliš da sviraš, da li imaš svoju autorsku stvar koju želiš da snimiš? Neki umetnik ili izvođač kojeg voliš?

Nemam omiljenu pesmu, ne izdvajam ni pesme, a ni izvođače. Trenutno radim na jednoj autorskoj pesmi, ako bude prilike možda je snimim i podelim sa drugima.

Kako bi opisala stanje na sceni mladih koji nastupaju solo a ostaju dosledni rock muzici?

Što se tiče scene mladih, drago mi je da se nešto dešava, drago mi je što dosta njih ima želju da svira i peva, da se pokaže i da stvara nešto novo… Naša rock scena je za sada mala, ali nadam se da će se povećati vremenom i da će se ceniti više nego sada…

Sledeći nastupi:

29.12. – Caffe “Revolt“ (Čačak)

31.12. – Pašinovac (Užice)

01.01. – Pašinovac (Užice)

02.01. – Pašinovac (Užice)

04.01. – Caffe “Mali Princ” (Požega)

05.01. – Pašinovac (Užice)

06.01. – Dabliner (Užice)

Sve informacije o Tamari i njenom radu možete pratiti na:

Facebook:

https://www.facebook.com/luda.taca

Instagram:

https://www.instagram.com/taac05/

Foto:

Igor Đorđević

Dragan Karadarević

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.

BEND TRNJE – “NEMOJ DA ŽIVIŠ KLIŠE!”

Iza sastava benda Trnje su mladi, duhoviti, obrazovani ljudi puni pozitivne energije. Ove godine izdali su svoj prvi album “Bes u Beogradu”. Njihove pesme inspirisane su događajima iz svakodnevnice u kojoj živimo. Na njihovim svirkama vlada dobra energija i povezanost sa publikom.

Pank-rok sastav čine:

Igor Pašalić (gitara), Marko Ajkula Ilić (bubnjevi), Ivan Ivanovski (gitara), Luka Rašković (glavni vokal, bass).

Bend je nastao kao autorski projekat, zašto “TRNJE”?

DŽIGI: Kratko je i brzo se pamti. Da smo iz Besnog Foka zvali bismo se “Besne Foke”, ovako morali smo da izaberemo “Trnje”.

IVE: Lično, hteo sam da se bend odaziva na Promrzli pingvini ali to nije proslo pa je logično bilo da se zovemo Trnje.

AJKULA: Znao sam da će ovo neko da pita… Ja sam uvek bio za to da se zovemo Punoglavci ali ko **** bubnjare...

LULE: Zato što je kratko, bode pa postane krvavo.

Prvi album “Bes u Beogradu” izdali ste ove godine, dobri tekstovi, odlična energija, ko vam je pomogao u realizaciji albuma?

DŽIGI: Svoje prve korake kao tekstopisac Lule je napravio kod mene u stanu. Da sam znao u to vreme da ću morati da sviram sa njim nisam siguran da bih mu pružio siguran konak.

IVE: Niko nam suštinski nije pomogao. Oni koji su mislili da nam pomažu ustvari su pravili sranja, umislili da su važniji od Trnja, te smo morali da ih izbacimo iz benda.

AJKULA: Bes u Beogradu je odličan album ali šta tek dolazi… tek nakon trećeg albuma moći ćemo da Pričamo o prvom.

LULE: Sale i doVla (POGONBGD) su bili glavne face i verovatno su najzaslužniji za to što TRNJE uopšte postoji. Snimili su sve sa tog albuma kod Saleta u Mašini 23. Hvala im zauvek za to!

Pre dve godine kada ste osnovali bend pobedili ste na takmičenju autorskih bendova, koliko vam je pomoglo učešće na BARF festivalu?

DŽIGI: Ko je u upravnom odboru URMUS-a? To bi trebalo da bude pitanje, a jedno ime je odgovor na sve. Budite pravi novinar pa istražite to.

IVE: Barf je ludilo, organizatori iz Urmusa su divni ljudi ali izbor bendova je katastrofa, tako da nije bilo teško uzeti nagradu publike, ionako je bila cela gomila naših fanova.

AJKULA: Nisam svirao na BARFU.

LULE: Pa pomoglo je zato što smo upoznali bendove koji prave dobru muziku u vremenu u kom i mi pravimo, dobre ljude sa kojima smo i dalje u kontaktu. Lepo je osvojiti nagradu ali je u tom trenutku bilo važno samo odsvirati prvu svirku i predstaviti ljudima nešto što je stvoreno.

Čestitke bendu na osvojenom prvom mestu na “Velikogradištanskoj Gitarijadi”. Kako je bilo?

DŽIGI: Bilo je super. Takmičenja nisu važna, mi hoćemo da sviramo svuda makar imali vremena za samo dve-tri pesme.

IVE: Bilo je baš Velikogradištanski. Velika bina, velika srca dobrih ljudi i gomila velikih piva.

AJKULA: Jako kvalitetna postava i na bini i za miksetom, vrhunska publika, jednom rečju - fenomenalno.

LULE: Sjajno, sjajno! Priroda tamo je fantastična, kao da ste u nekom filmu. Došla nam je i ekipa iz Petrovca (braća sa kojima je uvek odlično zezanje), svi tamo su bili super prema nama, baš je bilo dobro!

Svirate pravi pank rock sa puno distorzije, na originalan način ste uradili obradu pesme čika Jove Zmaja, odakle “hrabrost”?

DŽIGI: Falila je jedna pesma da bi album bio celovit, a Luletu je samo ta ostala u sećanju iz dalekih školskih dana.

IVE: Ma to ti je sada fazon kako ne kapiraš!? Uzmeš neki poznati nebulozni tekst i otpevaš u svom fazonu. Svima pesma već poznata i ti samo ubireš plodove.

AJKULA: Nema tu hrabrosti, tekst smo svi učili kad smo bili klinci pa je bio logičan potez.

LULE: Lako je biti hrabar kad su svi ostali ludi. Zaboravljaju lepe stvari u životu a onda ostavljaju nama da ih podsećamo na to šta je važno.

Svirali ste u našem gradu, komentari publike su jako dobri,  kakve vi utiske nosite, jeste stigli da upoznate grad?

DŽIGI: Užice je divan grad, da imate vodu za piće bio bi još bolji.

Imam puno prijatelja iz Užica i publika je bila baš kao što su i oni... veseli i uvek spremni za dobro zezanje.

IVE: Koji grad, pojma nemam gde smo sve svirali?!

AJKULA: Mmmmmm komplet lepinja...

LULE: Najjači utisak je definitivno bend BRAT. Za jednog neljubitelja HC-a, oni su me potpuno oduševili! Takođe i bend U prolazu, klinci sa mnooogo dobre energije. Publika vam je sjajna, svi su bili nasmejani, grad nismo stigli da vidimo onoliko koliko smo želeli ali, eto već u decembru (23.) ćemo moći da nadoknadimo propušteno!

Nedavno ste svirali povodom Dana oslobođenja Beograda?

DŽIGI: Da. Hvala ljudima iz Inicijative Ne Davimo Beograd na tom zadovoljstvu.

IVE: Da.

AJKULA: Odličan koncert kao i organizacija istog, sjajan povod i jos bolji provod.

LULE: Jesmo, hvala NDMBGD što su dam dali tu šansu. Organizacija je prva liga, stekli smo nove drugare a ostvario mi se i dečački san da sviram u centru svog grada.

Na čemu trenutno radite, dalji planovi benda?

DŽIGI: Težimo da budemo što bolji na nastupima tako da uvek radimo na tome, mislim da nam uspeva i da smo na svirkama sve bolji i bolji, ali to je na Vama da ocenite.

Luka, a u poslednje vreme i Ive nas često obraduju novim pesmama tako da se uvek nešto sprema na probama. Ko dođe na naše svirke uvek će imati priliku da čuje nešto novo, volimo da vidimo reakciju publike na nove pesme.

IVE: Planiramo da napravimo planove za restruktuiranje pozitivnih pravaca u daljem samofinansirajućem sektoru razvojnih struktura.

AJKULA: Planovi su samo da se svira i da se usavršavamo u svakom pogledu, zatim i novi album.

LULE: Mnogo svirki! Kragujevac 09.12. u okviru projekta SKC Novi Sad i britanske ambasade u Beogradu “Uticaji britanske kulture” i Užice 23.12. kao deo rok festivala, pa ćemo videti, možda i u međuvremenu ubacimo nešto. Odsvirali smo divnu svirku sa Samostalnim Referentima i Nek svira ko ‘oće u Božidarcu! Probaćemo da snimimo još neke pesme za drugi album, možda i neki spot, svakako - peglamo jače i više nego ikada pre!

Sve informacije o bendu TRNJE možete pratiti na društvenim mrežama i njihovom youtube kanalu:

Facebook: TRNJE

Instagram: trnje­­_rock

YouTube kanal: TRNJE Zvanični

Fotografije:

Foto: Filip Krainčanić

Studio foto: Marija Piroški

Front Božidarac foto: Balkanrock

NAPOMENA: Izričito se zabranjuje prenošenje bilo kog teksta ili dela teksta sa ovog bloga bilo kojem tabloidnom mediju, štampanom, elektronskom, i u bilo kom drugom obliku.